KRAJ ERE GASA U NEMAČKOJ: Svaki peti grad planira gašenje gasne mreže i prelazak na zelenu energiju

Nemačka se nalazi usred velike energetske tranzicije – postepenog napuštanja fosilnih goriva i prelaska na održive izvore energije.

Prema najnovijem istraživanju Udruženja komunalnih preduzeća Nemačke (VKU), čak svaki peti gradski distributer energije, odnosno oko 19% komunalnih preduzeća, planira da ugasi svoje gasne mreže najkasnije do 2045. godine.

Teme za vas

To znači da će u narednim decenijama mnogi gradovi potpuno prestati da koriste prirodni gas za grejanje domaćinstava i industrije.

Gotovo polovina ispitanih preduzeća (46%) još nije donela odluku – ne znaju da li će postojeće gasne mreže prilagoditi za ekološki gas („Ökogas“) ili ih potpuno ugasiti. Samo 8% komunalnih preduzeća već je najavilo da će postojeću infrastrukturu prenameniti za korišćenje ekološkog gasa, koji bi u budućnosti trebalo da zameni prirodni gas.

Posledice za građane

Za milione građana Nemačke, ove odluke znače da će u narednim godinama morati da zamene svoje sisteme grejanja. Oni koji se sada greju na gas, biće primorani da pređu na alternativne sisteme – poput toplotnih pumpi ili daljinskog grejanja.

Troškovi takve zamene nisu mali: prema procenama, demontaža starog sistema i ugradnja novog može koštati i više od 10.000 evra po domaćinstvu.

Gradovi koji prednjače

Neki gradovi već su postavili jasne rokove za gašenje gasnih mreža.

Manhajm planira da potpuno ugasi mrežu do 2035. godine,

Augsburg, Hanover i Virzburg – do 2040.,

dok Minhen i Regensburg ciljaju 2045. godinu.

U mnogim drugim mestima odluka još nije doneta. Trenutno, Nemačka raspolaže sa oko 550.000 kilometara gasne mreže, pa bi njeno postepeno ukidanje predstavljalo jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u novijoj istoriji zemlje.

Stav Udruženja VKU

Predsednik VKU-a, Ingbert Libing, izjavio je za Bild da je sada ključno obezbediti jasan plan i sigurnost – i za snabdevače i za građane.

Najveći problem, prema njegovim rečima, biće prenosenje troškova demontaže gasne infrastrukture na krajnje korisnike.

– Ko 2045. više ne bude mogao da greje svoj dom gasom ili naftom, mora imati sigurnu i cenovno pristupačnu alternativu. Do tada moramo obezbediti da daljinsko grejanje, toplotne pumpe i zeleni gas budu dostupni svima – naglasio je Libing.

On je dodao da se građani ne bi trebalo plašiti da će ostati bez grejanja, ali da se promene moraju početi odmah sprovoditi.

Potreba za zakonskim okvirom

Libing upozorava da tranzicija neće biti moguća bez jasnog zakonskog okvira koji mora doneti savezna vlada:

– Moramo sada početi da kopamo. Oko 1,4 miliona malih i srednjih preduzeća u Nemačkoj zavisi od gasnih mreža. Mnogi će i dalje trebati gasne energente bar u prelaznom periodu i čekaju da vlada pruži jasne smernice i planove – rekao je.

On je istakao da energetska tranzicija ne sme da ugrozi privredu, naročito srednji sektor, koji je okosnica nemačkog tržišta rada.

Nemačka na prekretnici

Nemačka ulazi u presudnu fazu energetske transformacije. Dok se neki gradovi već odlučno kreću ka budućnosti bez gasa, mnogi još oklevaju jer nisu sigurni kako će finansijski i tehnički sprovesti tranziciju.

Ipak, pravac je jasan – do 2045. godine Nemačka planira da postane zemlja bez fosilnih goriva u sektoru grejanja.

Taj proces, međutim, donosi velike izazove: potrebne su nove investicije, jasan zakonski okvir i socijalna pravda, kako bi i građani i preduzeća mogli da izdrže troškove prelaska na zelenu energiju.

Kako zaključuje Libing – „vreme čekanja je prošlo, sada je trenutak da se počne delovati.“

(Telegraf Biznis/Fenix)