Održiva energija više nije održiva: Da li zaista "sudija" može da sviraj kraj?!

Dugi niz godina svet je živeo u uverenju da je energetska tranzicija nezaustavljiva. Zelena agenda postala je globalni narativ, politički imperativ i investicioni trend. Evropska unija gurala je ambiciozne klimatske ciljeve, dok je administracija Džo Bajden pokušavala da Ameriku postavi na čelo promena. Solar i vetar nisu bili samo alternativa, predstavljani su kao budućnost bez ozbiljne konkurencije.

Analiza objavljena na Rojtersu ukazuje da, iako visoke cene fosilnih goriva poput nafte i gasa podstiču EU da ubrza prelazak na obnovljive izvore, visoke kamatne stope, poskupljenje kapitala i spora administrativna procedura za nove projekte “koče” investicije u zelenu energiju. To stvara tzv. „paradoks obnovljivih“: veća potražnja za čistom energijom ali ograničene investicije i spor napredak infrastrukture.

Teme za vas

Energija postaje važnija od ideologije

Eksplozija razvoja veštačka inteligencija promenila je pravila igre brže nego bilo koja klimatska politika. Data centri troše ogromne količine energije, a tehnološki sektor više ne pita za cenu, već za dostupnost. U tom trenutku dolazi do ključnog zaokreta, stabilnost snabdevanja postaje važnija od zelene ideologije.

Nema struje kad nema sunca i vetra

Obnovljivi izvori imaju ozbiljan problem - nisu konstantni. Sunce ne sija noću, vetar ne duva kad je najpotrebnije. U svetu koji zahteva neprekidno napajanje 24/7, to više nije samo tehničko pitanje, već ekonomski rizik. Industrija, digitalna ekonomija i AI infrastruktura ne mogu da funkcionišu na prekide.

Foto: Shutterstock

Povratak fosilnih goriva na velika vrata

U takvom ambijentu, fosilna goriva doživljavaju neočekivani povratak. Poruka Donald Tramp naftašima: „Samo kopajte“, simbolično označava novu fazu. Nafta i gas ponovo postaju stub energetskog sistema, jer nude ono što tržište sada najviše traži: sigurnost i kontinuitet.

Američki državni sekretar za energiju Kris Rajt izjavio je na jednoj međunarodnoj konferenciji da trenutne cene nafte, iako visoke, nisu dovoljno visoke da dovedu do smanjenja potrošnje („demand destruction“), te je naglasio važnost održavanja globalnog snabdevanja, ali i ulaganja u napredne nuklearne tehnologije kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za električnom energijom u sektorima poput industrije i digitalnih usluga.

Takođe, lider velike britanske zelene energetske kompanije  Jirgen Majer (GB Energy) javno je podržao povećanje proizvodnje nafte i gasa iz postojećih nalazišta na Severnom moru uz napomenu da, iako to neće smanjiti cene energije, može doneti privredne koristi poput novih radnih mesta i poreskih prihoda. On ističe potrebu za “uravnoteženim pristupom” koji uključuje fosilne izvore kao dopunu obnovljivima.

Nova strategija: Ni crno ni zeleno, već sivo

To ne znači da je zelena agenda nestala, već da je izgubila ekskluzivnost. Svet prelazi na hibridni model, kombinaciju obnovljivih i tradicionalnih izvora. Energetske kompanije diverzifikuju portfelje, a države sve više biraju pragmatična rešenja umesto ideoloških.

Foto: Shutterstock

Evropa na testu sopstvene politike

Evropska unija, kao predvodnik zelene tranzicije, sada se suočava sa ograničenjima sopstvenog modela. Energetske krize su pokazale koliko je opasno osloniti se na sistem koji još nije spreman da nosi ceo teret. Ambicije su ostale visoke, ali realnost ih je prizemljila.

Kraj iluzije, ne i kraj igre

U osnovi, desilo se ono što se uvek dešava: tržište je pobedilo ideologiju. Održiva energija nije nestala, ali više nije dovoljna sama po sebi. Svet ulazi u eru u kojoj je ključna reč balans, a ne radikalna promena.

Ovo nije kraj zelene energije. Ali jeste kraj iluzije da može sama da iznese svet.

(Telegraf Biznis)