Isailović: Srbija ima dobre potencijale za razvoj kapaciteta OIE

Direktorka Udruženja obnovljivi izvori energije Danijela Isailović rekla je danas da su nafta i gas resursi pod kontrolom određenih tržišta, dok su sunce i vetar dostupni svima i istakla da Srbija ima dobre potencijale za razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije.

"Svaka vetroturbina, vetroelektrana, kao i drugi obnovljivi izvori energije, nisu samo put ka dekarbonizaciji, već su i novi stub energetske bezbednosti i nezavisnosti", rekla je Isailovićeva.

Teme za vas

Ona je za RTS navela da Srbija ima dobre potencijale za obnovljivu energiju koji nisu dovoljno iskorišćeni.

Cena barela jutros premašuje 106 dolara. Analize ukazuju da je rat na Bliskom istoku umanjio proizvodnju nafte u tom području gotovo 60 odsto.

Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da naftno gasna kriza trajno smanjuje upotrebu fosilnih goriva i akcenat stavlja na obnovljive izvore i nuklearnu energiju.

Najnoviji podaci pokazuju da je prošle godine čak 75 odsto svih novih elektrana u svetu bilo iz sektora obnovljivih izvora, dok preostalih 25 odsto čine nuklearna energija, gas, ugalj i nafta.

Isailovićeva ističe da je reč o ohrabrujućim trendovima na globalnom nivou.

"Gotovo većina novih kapaciteta potiče iz obnovljivih izvora energije. Dominantan je bio solar, dok je Kina država koja se u potpunosti okrenula ka obnovljivim izvorima energije", navela je Isailovićeva.

Prema njenim rečima, od ukupno instaliranih oko 800 gigavata novih kapaciteta, gotovo 500 gigavata izgrađeno je u Kini, uključujući 317 gigavata solarnih i 180 gigavata vetro-kapaciteta.

Izveštaj takođe ukazuje na rast globalne potrošnje električne energije, ali i na ubrzan razvoj elektromobilnosti.

"Broj električnih automobila premašio je 20 miliona, a u Kini čine gotovo 50 odsto tržišta“, ističe Isailovićeva.

Iako pojedini analitičari smatraju da bi aktuelna energetska kriza mogla da uspori investicije u obnovljive izvore, Isailovićeva je ukazala na suprotan trend.

"Najčešće se priča o onome čega nema ili od čega zavisite. Nafta i gas su resursi pod kontrolom određenih tržišta, dok su sunce i vetar dostupni svima i predstavljaju pravac kojim svet treba da ide“, rekla je Isailovićeva.

Ipak, energetska tranzicija ne odvija se jednakom brzinom u svim zemljama.

"Paradoksalno je što kod nas brojni projekti stoje uprkos tome što su nam potrebni novi kapaciteti. Ako želite intenzivniji privredni rast, morate imati više energije“, upozorila je Isailovićeva.

Kada je reč o energetskom miksu, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji iznosi 47,3 odsto, dok je u Srbiji oko 35 odsto, a na globalnom nivou oko 34 odsto.

U Srbiji su do sada sprovedena dva kruga aukcija za obnovljive izvore energije.

Prema rečima Isailovićeve, svi projekti iz prvog kruga u velikoj meri su realizovani.

"Vetroelektrana Pupin ima upotrebnu dozvolu, Čibuk 2 je u probnom radu, dok se projekat Crni Vrh privodi kraju“, navela je Isailovićeva.

Dodala je da za pojedine projekte iz drugog kruga još nije započeta izgradnja.

Govoreći o razlozima kašnjenja, ona je istakla da ključni problem često nije u dozvolama, već u finansiranju i realizaciji.

"Kada dođete do faze ulaganja od preko 100 miliona evra, tada se vidi ko su zaista ozbiljni investitori“, naglasila je Isailovićeva.

U Srbiji trenutno postoji osam vetroparkova ukupne snage 824 megavata, dok solarne elektrane imaju nešto više od 400 megavata instalirane snage, uključujući i tzv. prozjumere - građane i privredu koji proizvode sopstvenu energiju.

"Potencijal Srbije je veliki, što potvrđuje i više od 12 gigavata zahteva za priključenje na mrežu. Problem je što taj potencijal još nije dovoljno iskorišćen", ocenila je Isailovićeva.

Na nedavno održanoj konferenciji u Madridu, glavna poruka bila je potreba za ubrzanjem energetske tranzicije.

"Neophodno je brže izdavanje dozvola, veća ulaganja u mrežu i smanjenje administrativnih prepreka“, rekla je Isailovićeva.

Kako je zaključila, u savremenim geopolitičkim okolnostima obnovljivi izvori energije imaju širi značaj.

"Svaka vetroelektrana i solarni park nisu samo korak ka dekarbonizaciji već i novi stub energetske bezbednosti i nezavisnosti", ističe Isailovićeva.

(Telegraf.rs/Tanjug)