Srbija baca energetsko blago? Najveća energetska rezerva nije pod zemljom, već na farmama širom Srbije

U Srbiji se godišnje prerađuju više od 900.000 tona stajnjaka i organskog otpada u postrojenjim i koristi svega oko deset odsto raspoloživog poljoprivrednog potencijala, pokazuje analiza grupe Warmico.

Ona navodi da bi naša zemlja mogla da proizvodi oko tri milijarde kilovat-časova godišnje električne i toplotne energije, što bi bilo dovoljno za približno pola miliona domaćinstava.

Teme za vas

Srbija ima ogroman potencijal u organskom otpadu

Kako je navedeno, u Srbiji je u maju 2026. godine u pogonu bilo 45 biogasnih postrojenja ukupne snage oko 44 megavata, a još 55 bilo je u izgradnji.

Koristi se, ipak, tek oko 10 odsto raspoloživog poljoprivrednog potencijala, uz puno iskorišćenje, procenjuje Warmico.

"Srbija danas stoji na raskršću između mađarskog i hrvatskog scenarija. Kojim putem će krenuti Srbija ne određuju ni tehnologije, niti tarife, nego od poslovne odluke ko formira ceo lanac i za njega odgovara sopstvenim kapitalom", kaže predsednik Upravnog odbora grupe Warmico Mit Gusev.

Kako uklopiti tehnologije u proizvodni lanac?

Energetsko-tehnološka grupa Warmico, sa sedištem u Luksemburgu i poslovnim operacijama u Srbiji, sprovela je istraživanje sektora biogasa u Srbiji i zemljama okruženja, koje pokazuje da uspeh biogasnih centrala ne zavisi od tehnologije, već od toga da li su uklopljene u proizvodni lanac.

Razlika između uspešnih i neuspešnih biogasnih projekata, kako navode, ne nastaje u elektrani, već u proizvodnom lancu kojem ona pripada.

Od stajnjaka do struje

Biogas, prema analizi, ostvaruje najveću vrednost kada nije zasebna elektrana, već deo sistema koji povezuje poljoprivredu, prehrambenu industriju i proizvodnju energije.

Sama tehnologija, navodi analiza, rešava više zadataka odjednom - dekarbonizuje poljoprivredu i komunalni sektor, jer stajnjak, organski otpad i otpadne vode iz troška i izvora emisija pretvara u gorivo.

Energija koja raste na njivama

Analiza navodi tri najčešća uzroka neuspeha: Prvi je proizvodnja odvojena od stabilnog izvora sirovine, pa postrojenje koje supstrat kupuje na otvorenom tržištu ostaje nezaštićeno od skokova cena.

Drugi su "energetske plantaže", na kojima se kukuruz i pšenica namenjeni ishrani seju radi proizvodnje struje, a treći je nedostatak iskustva u vođenju složenih proizvodnih postrojenja.

Na šta ukazuju primeri iz okruženja?

Kako je navedeno, upravo je prvi uzrok koštao Hrvatsku, gde je više od 70 odsto kapaciteta van pogona, u stečaju ili radi smanjenim obimom. Tamo su, kada su cene sirovine porasle, a otkupne cene struje ostale fiksne, ceo rizik pao je na male vlasnike biogasnih elektrana.

Mađarska je, nasuprot tome, sa 90 do 100 megavata postala regionalni lider, jer su najveći kompleksi vezani za industriju i stalneizvore sirovine, navodi kompanija.

(Telegraf Biznis/Tanjug)