Đerdap 3 menja energetsku mapu Srbije: EPS pokreće projekat decenije vredan milijarde

Raspisivanjem javnog poziva za iskazivanje interesovanja za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, Srbija je otvorila novo poglavlje u razvoju energetskog sektora. Reč je o projektu o kojem se govori decenijama, a koji bi mogao da postane jedan od ključnih stubova energetske stabilnosti zemlje u eri obnovljivih izvora energije.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković za RTS ističe da energetska sigurnost danas predstavlja jedan od najvećih izazova i da Srbija, uz razvoj zelenih izvora energije, mora da razvija i kapacitete za skladištenje i balansiranje električne energije.

Teme za vas

„Projekat 'Đerdap 3' treba da odgovori na više ključnih izazova istovremeno - od dekarbonizacije i razvoja obnovljivih izvora do stabilnosti elektroenergetskog sistema i sigurnosti snabdevanja“, rekao je Živković.

Prema njegovim rečima, upravo bi ovaj projekat trebalo da obezbedi dodatnu stabilnost sistema u narednim decenijama i omogući efikasnije korišćenje energije proizvedene iz vetra i sunca.

Istovremeno, EPS intenzivno radi i na projektu reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koji je trenutno u znatno naprednijoj fazi realizacije.

Bistrica ulazi u završnu fazu priprema

Živković navodi da se projekat „Bistrica“ nalazi u odmakloj fazi pripreme. U toku su postupci eksproprijacije zemljišta, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za izmeštanje infrastrukture i druge prateće radove.

„Plan je da tokom ove godine započnemo pripremne radove na izmeštanju infrastrukture, dok bi sredinom naredne godine trebalo da bude potpisan ugovor o izgradnji i finansiranju projekta“, rekao je prvi čovek EPS-a.

On odbacuje tvrdnje da postoje ozbiljna kašnjenja u realizaciji i podseća da su današnje procedure za izgradnju velikih energetskih objekata neuporedivo složenije nego ranije.

„Potrebno je ispuniti brojne zahteve iz oblasti zaštite životne sredine, sprovesti eksproprijaciju, sarađivati sa lokalnim samoupravama i zadovoljiti procedure međunarodnih finansijskih institucija“, objašnjava Živković.

Bez skladištenja energije nema daljeg razvoja vetra i sunca

Pored hidroenergetskih projekata, EPS nastavlja razvoj velikih solarnih i vetroelektrana u Kostolcu. U toku je usaglašavanje tehničkih detalja za solarnu elektranu snage čak jedan gigavat, kao i priprema prostorno-planske i ekološke dokumentacije.

Međutim, Živković upozorava da dalji razvoj obnovljivih izvora nije moguć bez novih kapaciteta za skladištenje i balansiranje energije.

„Za dalji razvoj obnovljivih izvora potrebni su nam dodatni proizvodni kapaciteti koji će omogućiti prvenstveno balansiranje sistema“, naglasio je.

Srbija trenutno raspolaže sa oko 1.400 megavata vetro i solarnih kapaciteta priključenih na mrežu, dok obnovljena reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“ igra ključnu ulogu u održavanju stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Nova evropska pravila EPS koštaju stotine miliona evra

Živković upozorava i na dodatne izazove koje donosi evropska klimatska politika. Mehanizam Evropske unije za prekogranično oporezivanje ugljenika mogao bi značajno da poveća troškove poslovanja energetskih kompanija u regionu.

Prema njegovim procenama, 25 miliona tona emitovanog ugljen-dioksida ove godine koštaće EPS oko 100 miliona evra, dok će ograničenja izvoza električne energije na tržište Evropske unije doneti dodatni gubitak od približno 150 miliona evra prihoda.

„Nova taksa nam svakako ne ide u prilog, ali investicije neće biti ugrožene. Sredstva su obezbeđena i svi projekti nastavljaju da se realizuju planiranom dinamikom“, poručio je Živković.

U trenutku kada Srbija ubrzano povećava udeo obnovljivih izvora energije, projekti „Đerdap 3“ i „Bistrica“ postaju ključni za energetsku budućnost zemlje. Bez velikih sistema za skladištenje energije, zelena tranzicija teško može biti uspešna, a upravo zato se ovi projekti već sada nazivaju najvažnijim energetskim poduhvatima u narednim decenijama.

(Telegraf Biznis)