Komšije imaju rešenje za agrar? Turistima još jedan evro po noćenju - novac da ide direktno poljoprivrednicima

Turisti koji posećuju Sloveniju mogli bi u budućnosti da plaćaju dodatni evro po noćenju, a prikupljeni novac ne bi završavao direktno u turističkom sektoru, već bi bio namenjen - poljoprivredi.

U Sloveniji je pokrenuta rasprava o uvođenju takozvanog „turističkog evra“, odnosno dodatne naknade po noćenju koja bi služila za finansiranje poljoprivrede u područjima u kojima postoje otežani uslovi proizvodnje.

Teme za vas

Međusektorska podrška i participacija

Kako navodi TU magazin, predlog Ministarstva poljoprivrede zasniva se na zanimljivoj vezi između dve privredne grane koje na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog.

Ideja je da poljoprivrednici svojim radom održavaju pašnjake, vinograde, obradive površine i tradicionalni ruralni pejzaž, koji je istovremeno jedan od razloga zbog kojih turisti posećuju određene krajeve Slovenije.

Ako uređeni ruralni predeli predstavljaju deo turističkog proizvoda, deo novca koji donose turisti mogao bi da bude vraćen ljudima koji te predele održavaju.

Turizam kao nova kasa za poljoprivredu?

Predlog je, međutim, odmah otvorio i znatno širu raspravu.

Predstavnici turističkog sektora i stručnjaci upozoravaju da turizam ne bi trebalo da postane svojevrsna zajednička blagajna iz koje će se finansirati problemi drugih sektora.

Ukoliko se uvede posebna naknada namenjena poljoprivredi, postavlja se pitanje gde bi takav princip mogao da se zaustavi. Po istoj logici, deo novca od turista mogao bi da bude tražen za vatrogasne službe koje štite turističke destinacije, zdravstvo koje koriste i gosti ili puteve i drugu infrastrukturu.

Kritičari predloga podsećaju i da turizam već puni državni budžet kroz PDV, poreze, doprinose i ukupnu potrošnju turista, dok bi upravo iz budžeta trebalo finansirati poljoprivredu i druge javne potrebe.

Turističke takse, s druge strane, tradicionalno su namenjene razvoju destinacija, turističke infrastrukture i sadržaja.

Zašto je poljoprivreda ipak važna turistima?

Zagovornici ideje imaju drugačiji argument.

U mnogim slovenačkim turističkim područjima upravo su uređeni pašnjaci, vinogradi, sela i tradicionalni poljoprivredni pejzaži sastavni deo onoga što posetioci dolaze da vide.

U tom slučaju pomoć poljoprivrednicima ne bi predstavljala samo podršku poljoprivredi, već posredno i ulaganje u turistički proizvod.

Slovenija već ima poseban sistem podrške poljoprivrednim gazdinstvima na područjima sa prirodnim i drugim ograničenjima, gde se pomoć dodeljuje po hektaru i zavisi od težine uslova za proizvodnju.

Koliko je veza između očuvanog prostora i turizma važna pokazuje i značaj same turističke industrije za slovenačku ekonomiju. Prema zvaničnim podacima, direktni turistički BDP čini 5,4 odsto BDP-a Slovenije, odnosno 8,7 odsto kada se uračunaju i posredni efekti. U sektoru posluje više od 23.000 subjekata i zaposleno je gotovo 60.000 ljudi.

Da li bi sličan model mogao da stigne i u region?

Za sada je reč o slovenačkoj inicijativi i raspravi, a ne o uvedenoj obavezi za turiste.

U Srbiji ovakav model ne postoji. Boravišna taksa povezana je sa turizmom i razvojem turističke ponude, dok se poljoprivreda finansira iz budžeta i kroz sistem različitih podsticaja.

Zbog toga će slovenačka ideja biti zanimljiva i ostatku regiona. Ukoliko zaživi, mogla bi da predstavlja novi način povezivanja turizma i poljoprivrede, ali i da otvori pitanje koliko dodatnih troškova turistički sektor i sami putnici mogu da podnesu.

Za gosta bi to bio samo još jedan evro na računu. Kada se taj evro pomnoži milionima turističkih noćenja, međutim, nastaje potpuno novi izvor novca za poljoprivredu.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)