Da je Karl Marks danas živ, da li bi rekao da je stigao kraj kapitalizma?

Da je danas među nama, Karl Marks verovatno bi sa mešavinom fascinacije i zabrinutosti posmatrao savremeni svet. Tehnološki napredak nikada nije bio brži, kapital nikada pokretljiviji, a bogatstvo nikada koncentrisanije. Upravo u toj kombinaciji spektakularnog razvoja i dubokih nejednakosti video bi potvrdu svojih teza o unutrašnjim kontradikcijama kapitalizma.

Digitalni kapitalizam i koncentracija moći

Marks je tvrdio da kapital prirodno teži koncentraciji u rukama sve manjeg broja aktera. Današnja globalna ekonomija pruža upečatljive primere takve dinamike. Tehnološki giganti poput Apple, Amazon, Google i Microsoft kontrolišu komunikacije, podatke, digitalnu trgovinu i infrastrukturu veštačke inteligencije.

Teme za vas

Formalno tržište postoji, ali je realna moć koncentrisana u rukama nekolicine korporacija čija vrednost premašuje budžete mnogih država.

Iz marksističke perspektive, to bi bila monopolistička faza kapitalizma, trenutak u kojem konkurencija ustupa mesto tehnološkim oligopolima.

Podaci kao nova sredstva za proizvodnju

U 19. veku sredstva za proizvodnju bile su fabrike i mašine. Danas su to podaci, algoritmi i cloud infrastruktura. Marks bi verovatno zaključio da su podaci postali nova ključna poluga stvaranja vrednosti.

Korisnici digitalnih platformi ne prodaju samo svoj rad, već i pažnju, ponašanje i lične informacije. Ekonomija pažnje postala je centralni mehanizam akumulacije profita.

Gig ekonomija i nova nesigurnost rada

Platforme poput Uber i Deliveroo predstavljaju model rada bez klasične sigurnosti. Radnici su formalno „partneri“, ali bez stabilnih ugovora i pune socijalne zaštite.

Rizik se prebacuje sa kapitala na rad, dok fleksibilnost postaje novo ime za nesigurnost.

Veštačka inteligencija i pitanje profita

Razvoj veštačke inteligencije dodatno komplikuje odnose rada i kapitala. Ako mašine stvaraju vrednost, postavlja se ključno pitanje: ko prisvaja profit?

Produktivnost raste, ali sigurnost rada opada. Tehnologija oslobađa potencijal, ali sistem ne garantuje oslobođenje ljudi.

Globalne nejednakosti i klimatska cena rasta

Savremeni svet beleži rast bogatstva milijardera uz stagnaciju srednje klase i rast dugova. Globalizacija je proširila tržišta, ali i produbila jaz između centra i periferije. Klimatska kriza dodatno otvara pitanje modela zasnovanog na neograničenom rastu.

Nikada nismo imali veću produktivnost, ali ni veću koncentraciju kapitala i podataka.

Dijagnoza savremenog trenutka

Iz marksističke perspektive, današnji trenutak mogao bi se opisati kao hiperproduktivni, digitalizovani kapitalizam sa rastućim klasnim tenzijama. Sistem pokazuje izuzetnu prilagodljivost, ali istovremeno proizvodi nove oblike nestabilnosti, ekonomske, političke i društvene.

Da li bi Karl Marks u ovome video kraj kapitalizma ili samo njegovu novu transformaciju, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da bi današnji svet za njega bio dokaz da osnovne tenzije između rada, kapitala i moći nisu nestale – već su postale globalne i digitalne.

(Telegraf Biznis)