Veselin Jevrosimović upozorava: „Antonov sindrom“ - metafora poslovnih zabluda koje skupo koštaju kompanije

Retko neurološko stanje o kojem je govorio Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade Groupe, na svom LinkedIn profilu otvara mnogo širu priču od medicine. U njegovoj objavi krije se snažna poslovna poruka o jednoj od najvećih opasnosti u savremenom biznisu – gubitku dodira sa realnošću, uprkos uverenju da je sve pod kontrolom.

U pitanju je fenomen poznat kao Antonov sindrom, stanje u kojem slepe osobe veruju da vide. Kako Jevrosimović prenosi, reč je o poremećaju gde „osobe koje su klinički slepe uopšte nisu svesne svog slepila i uporno tvrde da vide savršeno“.

Teme za vas

„Pacijenti samouvereno opisuju svoju okolinu u živopisnim detaljima, detaljima koji su u potpunosti izmišljeni.“

U medicini je ovo ekstremna retkost, ali u poslovnom svetu - gotovo pravilo. Kompanije često funkcionišu u sopstvenim „konstruisanim realnostima“, oslanjajući se na interne narative umesto na stvarne podatke sa tržišta.

Fenomen koji stoji iza toga naziva se konfabulacija – mozak popunjava praznine kako bi održao konzistentnu sliku sveta. U biznisu, to izgleda ovako: loši rezultati se reinterpretiraju kao „privremeni pad“, gubitak tržišta kao „strategijsko repositioniranje“, a ignorisanje inovacija kao „fokus na osnovnu delatnost“.

„Mozak ‘popunjava’ nedostajuće senzorne informacije, stvarajući lažnu stvarnost koja se uklapa u unutrašnje uverenje osobe da i dalje vidi.“

Upravo tu nastaje ključni rizik za kompanije - kada lideri počnu da veruju sopstvenim narativima više nego tržištu. To je trenutak kada organizacije prestaju da vide promene, iako su one očigledne svima oko njih.

Istorija biznisa puna je primera „korporativnog Antonovog sindroma“. Kompanije koje su ignorisale digitalizaciju, promene u potrošačkim navikama ili tehnološke disruptore često su bile uverene da „sve ide po planu“ – sve dok nije bilo kasno.

Najopasniji deo ovog fenomena nije neznanje, već uverenje da znate. U tom smislu, poruka Jevrosimovića ima jasnu stratešku dimenziju: uspešne kompanije moraju stalno proveravati sopstvenu percepciju stvarnosti.

To podrazumeva kulturu u kojoj se podstiče kritičko mišljenje, gde se negativni podaci ne prikrivaju, i gde lideri aktivno traže signale koji osporavaju njihove pretpostavke. Transparentnost, analiza i spremnost da se priznaju greške postaju ključni alati protiv poslovne „slepoće“.

Na kraju, priča o Antonovom sindromu nije samo medicinska zanimljivost, već snažna metafora modernog poslovanja. U svetu brzih promena, najveći rizik nije da ne vidite – već da verujete da vidite, dok zapravo lutate u mraku.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)