Gde se Srbija pozicionira na mapi obnovljivih izvora? "Slabi izgledi za zeleni vodonik u naredne dve decenije"
Cilj je da udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Srbiji bude 40 odsto do 2040. godine
Srbija ima veliku šansu na polju obnovljivih izvora energije, ali se javlja pitanje kako da poboljša svoj infrastrukturni kapacitet, stekne finansije koje treba da podrže taj rast i gde može da se mapira na karti sveta kada je reč o energiji. Sve ovo su zaključci onlajn seminara održanog danas na temu "Snaga napred: mogućnosti u energetskom sektoru Srbije“.
Finansijski ekspert ispred Fonda "Zeleno za rast" (engl. Green for Growth Fund) Aleksandar Ranđelović ističe da je cilj naše zemlje da do 2040. godine udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Srbiji bude 40 odsto.
Teme za vas
Ovaj grad postaje najzeleniji? Ima više od 5.000 fotonaponskih sistema, a ulaže još 1,5 miliona evra
Letovi na jestivo ulje i otpad uticaće na cenu avio-karata, ali ne onako kako bismo očekivali
Kao jedan od ključnih izazova za Srbiju vidi starost mašina i oslanjanje na ugalj.
"Srbija je šesta zemlja po potrošnji uglja u svetu", naveo je Ranđelović.
Da li bi Srbija mogla da postane izvoznik energije, jedno je od pitanja koja su se otvorila tokom današnje debate.
Maja Turković, viša potpredsednica razvoja za Evropu u CWP Global, ističe da je naša zemlja dobro pozicionirana u poslednjih osam godina i da je važno čvorište za energetski sektor regiona i Evrope, ali da će kapacitet odigrati jednu od glavnih uloga. Kao važan benefit za Srbiju ističe hidrologiju.
Takođe, navodi da kombinacija kapaciteta i balansirajućeg tržišta dovodi do najboljih rezultata.
Kada je reč o zelenom vodoniku, o kojem se naveliko priča kada je reč o obnovljivim izvorima energija, organizator je upitao naše stručnjake da li smatraju da bi tako nešto moglo da zaživi i kod nas.
Nažalost, izgledi za tako nešto, bar za sada nisu obećavajući. Kako ističe energetski konsultant Nenad Jovanović, tako nešto bi kod nas moglo da zaživi u narednih 15 do 20 godina.
- U Srbiji moramo da imamo mnogo više potencijala da bismo proizvodili zeleni vodonik - pojašnjava.
S druge strane, kada je reč o infrastrukturi, stručnjaci su se usaglasili da se na tom polju radi, te naveli gradnju interkonektora sa Bugarskom i ulaganje u solarnu energiju i energiju vetra.
Webinar je održan od strane Agencija Grayling i British – Serbian Chamber of Commerce (BSCC).
(Telegraf Biznis)