U Japanu su ulice besprekorno čiste, a kanti gotovo da nema! Da li bi ovakav red mogao da zavlada i u Srbiji?

Japan je poznat po čistoći, disciplini i društvenoj odgovornosti, a oni koji su ga posetili često se pitaju – kako uspevaju da sve bude tako uredno kad gotovo nigde nema kanti za smeće? Turisti iz celog sveta ostaju zatečeni, jer dok hodaju kilometrima kroz gradove, sa sobom moraju da nose ambalažu od hrane i pića. Ipak, Japanci ni najmanje ne vide problem u tome – to je za njih stvar kulture i poštovanja zajedničkog prostora.

Nedavna anketa Japanske nacionalne turističke organizacije pokazala je da je nedostatak mesta za bacanje smeća najveći izazov za turiste – čak 22% ih je to navelo kao glavni problem tokom putovanja. Ali za Japance, rešenje je jednostavno: smeće se nosi kući. Ako nešto pojedu ili popiju napolju, otpad stave u kesicu i odnesu ga – a mnogi koriste i tradicionalni furošiki, komad tkanine u koji pakuju stvari.

Teme za vas

Kod njih, jesti dok hodate ulicom smatra se nepristojnim – pa se obroci uglavnom konzumiraju kod kuće, na poslu ili u restoranu, gde i postoji mogućnost da se otpad baci.

Zanimljivo je da su čak i deca u Japanu uključena u brigu o čistoći – u školama postoje mesečne akcije čišćenja, a u mnogim naseljima stanovnici se okupljaju i zajedno čiste svoje krajeve. Čišćenje ulica nije posao samo komunalnih službi, već obaveza svih.

Međutim, ovakav sistem nije bez izazova. Grad Nara, koji je poznat po divljim jelenima koji se slobodno kreću ulicama, godinama je imao problem s otpadom koji ostavljaju turisti. Nekoliko jelena je uginulo jer su pojeli plastične kese, zbog čega je grad na kraju postavio pametne kante u najprometnijim zonama sa jasnom porukom: "Spasimo jelene".

A da li bi to moglo da funkcioniše kod nas?

U Srbiji se godinama suočavamo s problemom smeća po ulicama, u prirodi, pa čak i na planinskim stazama i izletištima. Iako postoje komunalne službe, često je uočljivo da nedostaje – ne samo infrastruktura, već i svest građana.

Zamislimo sledeću situaciju: kupite grickalice na kiosku, pojedete ih u parku, ali ne možete da nađete kantu u blizini – da li biste otpad zadržali kod sebe dok ne dođete kući? Mnogi kod nas bi, nažalost, jednostavno bacili smeće pored staze ili ga ostavili na klupi. Ne zato što su nužno loši ljudi – već zato što nismo navikli da razmišljamo o tome kao o obavezi prema zajednici.

Možda je vreme da se ugledamo na Japance, ne samo po pitanju reda, već i po pitanju odgovornosti prema prostoru koji svi delimo. Da li bi bilo teško da škole organizuju dan za čišćenje, da se komšije okupe i urede svoje naselje, da decu učimo da se smeće ne ostavlja drugima da ga pokupe?

Možda ne možemo odmah da dostignemo japanski nivo, ali svaki mali korak – da otpad nosimo sa sobom, da ne bacamo papir pored kante, da ne ostavljamo flaše u prirodi – može da nas približi društvu u kojem je red stvar ponosa, a ne kazne.

(Telegraf Biznis/Punkufer)