Istorijska prekretnica na pomolu: Globalna emisija CO2 konačno u opadanju?

Do 2026. godine obnovljivi izvori energije i nuklearna energija činiće skoro polovinu svetske proizvodnje električne energije, a najveći rast očekuje se u Kini i Indiji

Ako je svet poslednjih godina zapao u energetsku krizu zbog posledica rata u Ukrajini, 2024. godina počinje pompeznim predviđanjimaf, barem kada se govori o zelenoj energiji.

Potrebe za električnom energijom zarad izgradnje novih toplotnih pumpi, pogona dodatnih električnih vozila i drugih velikih potrošača biće pokrivene obnovljivim i niskoemisionim (nuklearnim) izvorima energije.

Teme za vas

Globalna potražnja za električnom energijom brzo će rasti u naredne tri godine, uz sve dodatne potrebe koje će zadovoljiti tehnologije sa niskim emisijama kao što su obnovljivi izvori i nuklearna energija, otkriva izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Najveći rast očekuje se u zemljama jugoistočne Azije, Kini i Indiji. Do 2026. godine obnovljivi izvori energije (OIE) i nuklearna energija činiće skoro polovinu svetske proizvodnje električne energije, javlja slovenački portal 24Ur.

Najveći potrošači 

Data centri, kriptovalute i veštačka inteligencija (AI) su potrošili oko 460 TWh električne energije na globalnom nivou u 2022. godini, što je skoro 2 odsto ukupne globalne potrošnje. Ovi centri su ključni deo infrastrukture koja podržava digitalizaciju, zajedno sa električnom infrastrukturom koja ih pokreće.

Za obradu podataka potrebno je 40 odsto energije, a isti udeo u utrošku odnosi i neophodno hlađenje kojim se postiže stabilna efikasnost. Ostala prateća računarska oprema "odnosi" preostalih 20 odsto energije.

Izuzetno je važno koliko će se tehnološki giganti kao što su Microsoft, Gugl, X i slični efikasno nositi sa ovim izazovima.

Ako se proširenje (gradnja novih centara) izvrši loše, potrošiće 600 teravat sati (TWh) električne energije, više nego što troši čitava Nemačka - računajući i domaćinstva i privredu i javnu potrošnju.

Ako pri gradnji ovakvih centara budu imali za cilj efikasnije korišćenje energije, globalnoj potrošnji će dodati „samo” 150 TWh, što je potrošnja Švedske.

Kinesko čudo

Interesantno je da je Kina je ostvarila neočekivani ekonomski rast zahvaljujući čistoj energiji: Ova zemlja kontroliše oko 80 odsto svetskog izvoza solarnih ćelija, više od 50 odsto litijumskih baterija i više od 20 odsto električnih vozila, „svetog trojstva” savremenog ekonomskog razvoja.

Sektor zelene energije je 2023. godine postao motor snažnog ekonomskog rasta u zemlji, pošto su investicije porasle za 40 odsto na neverovatnih 890 milijardi dolara, navodi portal Carbon Brief.

Postavljanjem solarnih i vetroelektrana, izgradnjom novih nuklearnih kapaciteta i brzim širenjem železničkih veza, privredni rast se zaustavio na 5,2 odsto umesto na tri.

Brojke su gotovo neverovatne. Kina je u 2023. proizvela 217 GW solarne energije, što je daleko nadmašilo njihov prethodni rekord od 87 GW u 2022.

Odlučni korak u okretanju privrede ka proizvodnji zelene energije dogodio se nakon značajnog pada građevinskog sektora.

Globalno gledano, kineski procvat proizvodnje čiste energije doveo je do sniženja cena, pri čemu su troškovi solarnih panela pali za 42 odsto, što je veliki pad čak i u poređenju sa istorijskim prosekom od oko 17 procenata godišnje, dok su cene skladištenja baterija pale još više, za 50 posto.

Ovo ipak ima negativne posledice po druge privrede. Evropska solarna industrija, na primer, neće preživeti takav pad  bez državne pomoći, smatraju ekonomisti, navodi slovenački portal u svojoj analizi

Ono što preostaje industriji na Starom kontinentu su, dakle, dodatne subvencije i uvođenje dodatnih uvoznih taksi kako bi se domaći proizvođači ili proizvođači u trećim zemljama mogli takmičiti sa kineskim kompanijama. Ali takvi napori će, paradoksalno, dodatno povećati ponudu i još više sniziti globalne cene solarnih elektrana.

(Telegraf Biznis)