Da li je vodonik "IT" novog doba? Slede velike promene u Srbiji, otvara se i master na Mašinskom fakultetu

Sama proizvodnja iziskuje dosta novca, ali glavni problem jeste skladištenje i čuvanje ovog elementa

Konferencija projekta "Vodonik energent budućnosti", održana je danas, a tom prilikom predstavljeni su planovi Srbije kada je ovaj veliki projekat u pitanju, ali i koji problemi su na vidiku. Među prvima progovorio je v.d. generalni direktor EPS-a Dušan Živković.

- Uvođenje vodoničnih tehnologija nije samo tehnološki izazov, već i šansa i verujem da, kao što je Elektroprivreda Srbije bila pokretač privrednog razvoja, može da bude i pokretač uvođenja vodoničnih tehnologija - rekao je on.

Teme za vas

Kako je istakao, promene će doneti elektroprivredi nove izazove. Goriva negativno utiču na sredinu, a sa vodonikom će se situacija i te kako promeniti.

Da li je vodonik "sveti gral" novog doba?

- Verujemo da će vodonik doneti novu realnost. Pored razlike u tehnologiji proizvodnje, on će doneti i nešto veoma značajno za nas, a to je diversifikovanost resursa kojima Srbija raspolaže i doprineće sigurnosti energetike Srbije i Elektriprivrede Srbije - rekao je Živković.

Kako je istakao, postojeće elektrane neće proizvoditi odmah zeleni vodonik, ali će se raditi i na tome, jer je, kako je naveo, osnovna ideja da energetsku budućnosti vidimo u zelenom vodoniku.

- Globalno tržište je u ekspanziji, upotreba vodonika bi omogućila dalju dekarbonizaciju i EPS želi da bude pokretač i doprinese dekarbonizaciji i elektro privrede kao i cele srpske ekonomije i društva -rekao je Živković.

Izazovi

1. Administrativno-tehničke prirode (Prostorno planska i tehnička dokumentacija, dozvole i saglasnosti, i dr...)

2. Stabilno regulatorni okvir i podsticajne mere (demontracioni projekti, premije, oslobađanje od plaćanja taksi, carina, poreske olakšice, kreditne linije, garancije kredita, i sl...)

3. Bezbednosni standardi i mere

4. Obuka stručnog kadra

5. Saradnja sa institutima i fakultetima

6. Povaćanje svesti o značaju primene zelenog vodonika u industriji

7. Međunarodna saradnja kroz komorske sisteme (Privredna komora, inženjerska komora i druga komorska udruženja i organizacije)

Problemi

Sam put vodonika, od stvaranja do korišćenja deli se na:

1. Proizvodnja

2. Skladištenje i čuvanje

3. Bezbedan transport

4. Korišćenje

Naime, sama proizvoidnja iziskuje dosta novca, ali glavni problem jeste skladištenje i čuvanje. S obzirom na to da je vodonik najlakši element, problem leži u tome što ga je jako teško zadržati na jednom mestu, i sprečiti curenje. Takođe, bezbednost pri transportu je prioritet, kao i korišćenje u pravim merama.

- Bitno je da rešimo sve ove probleme pre nego što proizvedemo zeleni vodonik. Cilj je biti jeftiniji i pouzdaniji energent. Bez dovoljno opreza može da nastane veliki problem, jer sve to potrošači na kraju plaćaju. Nije svejedno koja masa vodonika će se pustiti, moramo znati granice - rekao je Zdravokvić.

Srbija gas je oformila tim koji trenutno radi na dva bitna projekta

1. Plavi Dunav - reka je odlična prilika kako se može dopremiti vodonik sa jednog mesta na drugi, i to na bezbedan način. Luka Pančevo sadrži sjajne resurse i tu se može započeti proizvdnja.

2. Sombor- manje postrojenje koje će proizvoditi vodonik i ubrizgavati u transportni sistem Srbije.

Primena vodonika u Srbiji

Kako se navodi, vodonik će se koristiti najpre u industrijskim sistemima za proizvodnju đubriva. Srbija polovinu korišćenog đubriva uvozi, što je veliki trošak. Na ovaj način zagađenje bi trebalo da se smanji, ali i obezbedi sopstvena proizvodnja. Tu je naravno i poljoprivredna proizvodnja, Železara, industrija nafte,proizvodnja elekrične energije...

Srednjoročni plan jeste da automobili, autobusi umesto goriva koriste vodonik. Ovo ima dvojaku ulogu, budući da ako dođe do požara, vodonik je poznat po tome što se gasi sam od sebe.

- Cena automobila koji funkcioniše preko vodonika bi trebalo da bude ista kao što je kod električnih auta- istakla je Jasmina Grbović.

Zaposleni

Na projetku "Vodonik energent budućnosti" trenutno radi oko 50 ljudi, koji ujedno sarađuju na međunarodnim projektima.

- Mala sredstva koja dobijamo nas teraju na saradnju. Potrebno je da se veruje da ovo može da zaživi i kao biznis, ali i kao zaštita životne sredine - istakla je Jasmina, direktorka centra Izuzetnih vrednosti za vodoničnu energiju i obnovljive izvire energije.

Master na Mašinskom fakultetu

- Mi smo u korak sa svetom, nismo zakasnili. U planu je da se otvore master studije na Mašinskom fakultetu jer su nam stručni kadrovi neophodni. Takođe, s obzirom na to da je ovo nešto potpuno novo, planiramo da se u školama uvedu lekcije, znači ne predmeti, već lekcije koje će obuhvatiti značaj vodonika. Neophodno je da deca već imaju znanje koje će se nadograditi - rekao je Slobodan Cvetković, viši naučni saradnik, direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Instituta za hemiju.

Konferencija je održana u organizaciji portala "Energija Balkana".

(Telegraf Biznis)