Završen "Look up 3", Babić: Projekat Jadar se može sprovesti u skladu sa najvišim ekološkim standardima

Danas je u Beogradu počela treća po redu konferencija "Look Up", koja će okupiti stručnjake i predstavnike poslovne zajednice Srbije kako bi diskutovali o aktuelnim trendovima, izazovima i rešenjima u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Ovogodišnja tema je zelena tranzicija i peta industrijska revolucija.

- Samo razmenom iskustva možemo doći do boljih rešenja. Srbija poseduje potvrđene rezerve i resurse mineralnih sirovina koje su u EU i Sjedinjenim Američkim Državama proglašene kao kritične mineralne sirovine. To su pre svega bakar, magnezit, bor, litijum, barit, boksit, fluorit, fosfat, kobalt, kao i značajan broj kritičkih mineralnih sirovina koje su registrovane kao pojave. a to su volfram, bismut, grafit, talc, elementi retkih zemalja, titan, mangan, arsenik, platina, paladijum, iridijum, osmijum - poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na otvaranju Look Up konferencije.

Teme za vas

Kina raspolaže sa 37% globalnih rezervi retkih zemljanih metala, Čile drži oko 55% svetskih rezervi litijuma, Demokratska Republika Kongo poseduje oko 50% svetskih rezervi kobalta. Indonezija i Filipini, ali i Rusija i Kanada su među vodećim zemljama po rezervama nikla.

- Ako kao zemlje raspolažete nekim od ovih sirovina, to vas stavlja u sasvim drugačiju poziciju u odnosu na zemlje koje, bez obzira na rizike od poremećaja i nestabilnosti u snabdevanju, računaju da ove sirovine obezbeđuju iz drugih zemalja, regiona ili kontinenta - poručila je ministarka.

Zapadna Srbija je izuzetno bogata nalazištima litijuma, gde su istraživanja započeta još pre 20 godina. Ministarka je poručila da Srbija ima veliki potencijal, a da količina litijuma koju posedujemo bi mogao da opskrbi milion električnih vozila u jednoj godini.

"Trebaće nam 300 novih rudnika"

Šef odeljenja za kritične minerale i rudarstvo pri Department of Business and Trade, Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Oliver Ričards istakao je da su litijum, kobalt i grafit vitalni za proizvodnju električnih vozila, solarnih panela i vetroturbina.

- To znači da će tražnja za kritičnim mineralima samo rasti. Potražnja materijala za čiste tehnologije mogla bi da se utrostruči do 2030. godine. Električna vozila su jednostavno ono što će biti glavna namena kritičnih minerala, i prema sadašnjim prognozama broj sa 30 miliona bi mogao da poraste na 240 miliona do 2030. i te brojke su potpuno neverovatne - poručio je Ričards.

Istakao je da je potreba za kritičnim mineralima jasna na međunarodnom nivou ali i da zemlje to neće moći same da urade, već uz saradnju.

- Trista novih rudnika će biti potrebno da bi se ispunila tražnja za baterijama u narednih 10 godina. Ključna stvar je ovde da nijedna zemlja sama ne može to da ostvari, znamo da su raznovrsni lanci snabdevanja mnogo otporniji da reaguju na šokove i ograničenja, međunarodna saradnja je ključna da se ona ostvari i to u dve ključne oblasti: investicije i održivost.

Govoreći o Srbiji, Ričards je istakao da naša zemlja ima veliku priliku da se pozicionira u centru zelene tranzicije u Evropi sa investicijama međunarodnih automobilskih kompanija.

- Takođe vađenjem minerala Srbija ima potencijal da uspostavi lanac vrednosti za električna vozila, mislim da će partnerstvo EU i Srbije biti povećano kada je reč o strateškim mineralima.

Tokom konferencije, učesnici će imati priliku da kroz četiri glavna panela i jedan paralelni razmene mišljenja i ukrste stavove o ključnim pitanjima koja oblikuju budućnost zelene ekonomije. Svoje uvodne govore održaće i istaknuti keynote spikeri iz zemlje i inostranstva.

Prvi panel: "Geopolitika zelene tranzicije: Uloga kritičnih materijala"

Na prvom panelu govorili su Stefan Srbljanović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Sara Pavkov, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Oliver Ričards, šef odeljenja za kritične minerale i rudarstvo u odeljenju za poslovanje i trgovinu Ujedinjenog Kraljevstva i prof. dr Čedomir Beljić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Pavkov je istakla značaj pronalaženja ravnoteže između eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina i očuvanja životne sredine.

-Ono što je važno jeste da kritične mineralne sirovine jesu prirodno bogatstvo Republike Srbije, ali zato kompromis mora da se nađe između korišćenja istih na održiv način, kao što je već podvučeno nekoliko puta, ali i sa druge strane da se očuva životna sredina, što je prioritet i Ministarstva, ali i Vlade Republike Srbije. Tranzicija je naša sadašnjost, ali i naša budućnost. Ovo je važno za građane koji će imati direktnog benefita - poručila je ona.

Državna sekretarka istakla je i da Ministarstvo zaštite životne sredine insistira na primeni najsavremenijih tehnika (BAT) za sve projekte, bilo domaće ili strane kompanije, prema standardima EU.

- Važno je da se koriste najbolje dostupne tehnike potvrđene na tržištu EU - rekla je i navela da su usvojena četiri nova zakona o zaštiti životne sredine koji povećavaju učešće javnosti u ovakvim projektima.

Profesor Beljić istakao je u svom odgovoru da je pre svega važno istaći razliku između kritičnih i strateških mineralnih sirovina.

- Evropska Unija je prepoznala 34 kritične mineralne sirovine, od kojih su bakar i nikl proglašene strateškim. U Srbiji, po kriterijumu Evropske unije, još uvek nije definisana kategorija kritičnih mineralnih sirovina. Iako zakon ne prepoznaje ovaj termin, postoje mineralne sirovine koje su od interesa za državu i one su proglašene strateškim.

- Na prvom mestu bih istakao bakar, čija eksploatacija traje od 1904. godine do danas u Timočkom magmatskom kompleksu. Takođe, litijum koji je pronađen u Dolini Jadra predstavlja izuzetno značajan resurs i razvojnu šansu za Srbiju - poručio je profesor i istakao da će se u okviru projekta Jadar koristiti metoda zapunjavanja, koja značajno smanjuje negativan uticaj na lokalnu zajednicu i životnu sredinu.

- Metoda zapunjavanja podrazumeva zamenu otkopanog materijala inertnim jalovim materijalom, čime se sprečava oštećenje površine terena - pojasnio je profesor dalje naglašavajući da ova metoda prevenira pojave sleganja terena, sprečavajući potencijalne oštećenja.

Oliver Ričards naglasio je da je važno ne samo imati minerale u tlu, već i znati koliko njih može biti konvertovano u metal koji je potreban. Takođe, pominje se i kontekst projekata sa litijumom u Velikoj Britaniji, koji imaju različite karakteristike i zavise od više faktora, uključujući ekonomičnost i atraktivnost za investicije.

Stefan Srbljanović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, istakao je da je Srbija izuzetno bogata kritičnim mineralima. Kako je pojasnio, nalazišta se prostiru od istoka ka zapadu i od severa ka jugu, jasno pokazujući da je naša zemlja dobro 'ispoštovana' od strane majke prirode".

Srbija je druga u Evropi po proizvodnji bakra, što je značajno strateško opredeljenje koje je podržano partnerstvom sa Narodnom Republikom Kinom, rekao je on i naglasio važnost ovog "čeličnog prijateljstva" između Srbije i Kine.

Pored bakra, Srbija ima značajna nalazišta bora, magnezita, i litijuma. Posebno je istakao debatu o velikim nalazištima litijuma na zapadu Srbije, koja spadaju među najveća u Evropi. Ova nalazišta omogućuju proizvodnju do 58.000 tona natrijumkarbonata godišnje, što zadovoljava proizvodnju milion električnih automobila, ili 20% evropskih potreba.

Srbljanović je naglasio da je Srbija posvećena zelenoj tranziciji i dekarbonizaciji, iako dve trećine energije trenutno dolazi iz termopogona.

- Trudićemo se da kroz zakone i Strategiju razvoja energetike ulažemo u obnovljive izvore energije, što je bitno za našu privredu, građane i životnu sredinu - rekao je Srbljanović.

Naglasio je i da bi otvaranje rudnika jadarita u zapadnoj Srbiji moglo povećati BDP Republike Srbije za gotovo 16%.

Srbija je potpisala memorandum o kritičnim sirovinama s Evropskom unijom, što predstavlja važan korak ka uspostavljanju strateškog partnerstva. Dokument je osmišljen kako bi obezbedio saradnju na eksploataciji i razvoju ključnih resursa.

- Da bismo ostvarili pune benefite rudarskih poslova, potrebno je 10 do 15 godina. Memorandum sa EU definiše ovo partnerstvo i pruža okvir za razvoj do 2050. godine - rekao je Srbljanović.

Drugi panel: "Ima li dovoljno resursa za zelenu tranziciju?"

Na drugom panelu govorili su profesor Kris Balentajn, rukovodilac odseka za geohemiju St Hugh's College, Univerzitet Oksford, Dr Džoslin Frejzer, Bradshaw Institut za minerale i rudarstvo, Univerzitet Britanske Kolumbije, profesor dr Vladana Rajković Ognjanović sa Građevinskog fakulteta i profesor dr Aleksandar Cvjetić sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

Profesor Kris Balentajn naglasio je važnost prelaska sa zagađujućih izvora na čistu energiju i čiste načine skladištenja, uz poseban naglasak na ulogu vodonika dobijenog elektrolizom vode. Da bi se to ostvarilo, potrebni su kritični minerali kao što su aluminijum, kobalt i bakar.

Balentajn je istakao da, iako postoje rezerve tih minerala, problem je u nedostatku ugovora, dozvola i kapaciteta za eksploataciju. To predstavlja izazov za naučne krugove, političare, industriju i društvo u celini. On je naglasio da je ključno pronaći, otvoriti i eksploatisati rudnike za ove minerale kako bi se postigli ciljevi za 2030. godinu.

- Znamo gde se nalaze ležišta čelika i drugih metala, ali treba početi sa eksploatacijom. Postoje i elementi za koje još uvek nismo identifikovali tačne lokacije u ekonomskim količinama - zaključio je Balentajn.

Ne smemo da zaboravimo da je globalno zagrevanje pretnja i moramo se udružiti kao svet protiv njega, zaključuje Balentajn.

Ističe i potrebu za inovacijama u rudarenju kritičnih minerala kako bi se smanjio pritisak na lanac snabdevanja. Naveo je da je važno istražiti nove izvore i pristupe za vađenje ključnih minerala, kao i potencijalne alternative za proizvodnju vodonika koje ne zahtevaju elektrolizu.

Džoslin Frejzer pričala je o konfliktu između rudarskih kompanija i zajednica, koja je često prikazivan u medijima u Srbiji.

- Važno pitanje je kako preći od konflikta ka saradnji i osigurati odgovorno rudarstvo koje doprinosi održivom razvoju zajednica. Idealno, to bi bilo lako rešenje, ali u stvarnosti je često teško utvrditi istinu zbog različitih interpretacija činjenica. Kada se suočavaju sa društvenim otporom, kompanije često pokušavaju da smire situaciju, nadajući se da će problem proći, što retko uspeva. Da bi se prevazišle ove nepomirljive podele, potrebno je učešće svih aktera: država, kompanija, zajednica, organizacija civilnog društva i ekoloških organizacija," kaže dr Frejzer.

Prema Frejzerovoj, ove heterogene grupe često imaju suprotstavljene i konkurentne interese, što dodatno doprinosi manjku poverenja širom sveta. Poverenje se gradi na tri stuba: kompetentnosti za obavljanje posla, dobrovoljnosti da se postupa u najboljem interesu društva i integritetu da se ispunjavaju obećanja.

Ovo ukazuje na potrebu za većim angažovanjem i transparentnošću u rudarskoj industriji kako bi se povratilo poverenje zajednica i postigao održivi razvoj.

- Ljudi se brinu zbog prenamene zemljišta, brinu se zbog takmičenja za sve oskudnije resurse, poput vode, i brinu ih projekti koji nameću lokalne, socijalne, i ekonomske uticaje, a da se koristi od tih projekata, pripadaju drugima. Dakle, konflikt je skup. Studija iz 2014. sprovedena je i u njoj je navedeno da Rudarske kompanije, koje su imale projekte u vrednosti od 3 do 5 milijardi dolara imale su rizik od gubitka 20 miliona nedeljno zbog kašnjenja proizvodnje kao rezultat sukoba. Sukob nije samo skup za kompanije, već i za države - kaže Frejzer.

Srbija ima nekoliko dobrih primera održivih praksi u rudarstvu, a još više ih ima širom sveta, istakao je Aleksandar Cvetić. Osvrnuo i na projekat Rio Tinta i napomenuo da "ukoliko budemo imali pameti, treba da dozvolimo ovoj kompaniji da predstavi svoje principe zelene tranzicije u projektu Jadar."

- Projekat uključuje korištenje električne opreme i energije iz obnovljivih izvora, visoke standarde zaštite ljudi, suvo odlaganje otpada, i reciklažu vode. Pitanje koje se postavlja je da li smo u Srbiji spremni za takav pristup, jer bi to značilo da društvena zajednica i životna sredina budu na prvom mestu, što zahteva veće ulaganje i manju dobit za investitore. Imamo znanje, mogućnosti i primere dobre prakse, ali ostaje da se vidi da li smo spremni za promjene potrebne za zelenu tranziciju - istakao je Cvetić.

Treći panel "Kreiranje lanaca vrednosti: od sirovine do uticaja na tržište"

Na trećem panelu govorili su dr Markus Virc, predsednik VDMA Mining & Minerals , JOEST, Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije, Nemanja Mikać CEO ElevenEs, Marijanti Babić, glavna zastupnica Rio Tinto Srbija i dr Sebastijan Luning, izvršni direktor K-UTEC Nemačka.

Marijanti Babić, glavna zastupnica Rio Tinto Srbija, poručila je da sav rad uložen u projekat Jadar potvrđuje da se on može sprovesti u skladu sa najvišim ekološkim standardima.

- Iako su dezinformacije u proteklim godinama izazvale zabrinutost kod dela javnosti, objavili smo nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu kako bismo pokazali transparentnost - rekla je Babić i poručila da su u proces uključeni mnogi domaći i strani stručnjaci, kao i profesori fakulteta, što potvrđuje da projekat Jadar može biti bezbedno sproveden.

Podsetila je i da je Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno izdalo rešenja o obimu i sadržaju za studiju procene uticaja za rudnik.

- Imamo niz pravnih koraka koje moramo proći da bismo eventualno započeli eksploataciju litijuma. Nastavljamo transparentno razgovarati sa javnošću i vredno radimo na završetku studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Kada bude završena, studija će biti otvorena za javnu debatu, omogućavajući svim zainteresovanim stranama da postave pitanja i uključe se u proces - naglasila je Babić.

Istakla je i značaj projekta "Jadar" koji će stvoriti preko 20.000 radnih mesta i doneti kapitalnu investiciju od 2,5 milijardi evra.

Projekat obuhvata čistu proizvodnju, poštujući visoke ekološke standarde. Tokom izgradnje zaposliće 3.500 ljudi, dok će u fazi operacije zapošljavati 1.300, uz dodatno generisanje radnih mesta u pratećim industrijama.

Četvrti panel "Zelena tranzicija i energetska nezavisnost: otpornost za budućnost"

Na panelu su govorili profesor dr Nikola Rajaković, Elektrotehnički fakultet, Dinko Knežević, prof. dr na Rudarsko geološkom fakultetu, Branislav Simović ACES, profesor dr Dinko Knežević Rudarsko-geološki fakultet, docent dr Jelena Carević, Građevinski fakultet.

Građevinska industrija ima veliki potencijal da bude i deo rešenja i deo problema kada je reč o otpadu, poručila je Carević.

- Beton, kao kompozitni materijal, je drugi najkorišćeniji materijal na svetu posle vode. Zbog njegove masovne upotrebe, svi ekološki problemi vezani za beton su od velikog značaja. Beton, čiji je ključni sastojak cement, često se kritikuje zbog visokih emisija ugljen-dioksida koje proizvodi cementna industrija. Međutim, beton može biti rešenje za industrijski otpad, jer može integrisati otpadne materijale u svoju strukturu, čime se smanjuje ekološki otisak cementa i doprinosi održivosti građevinske industrije - dodala je.

Cement, ključni građevinski materijal, može se delimično ili potpuno zameniti alternativnim materijalima kao što su leteći pepeo iz termoelektrana i granulisana zgura iz čeličana, ističe Carević.

U našoj zemlji raste problem inertnog otpada, posebno betonskog, zbog intenzivnog građenja i rušenja. Istraživanja pokazuju da se beton može reciklirati i koristiti kao zamena za prirodni agregat u novim betonskim mešavinama, što može smanjiti upotrebu prirodnog kamena, kaže Carević.

- Međutim, tržište recikliranog materijala kod nas skoro da ne postoji. Primer rušenja hotela Jugoslavija može demonstrirati uspešno recikliranje inertnog otpada. Iako zakonodavni okvir postoji, njegova primena i motivacija za korišćenje recikliranog materijala su slabi. Potrebno je podizati svest i stvarati tržišne uslove za efikasnije korišćenje recikliranog otpada - kaže Carević.

Prof. dr Dinko Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta upozorio je na ogromne količine rudarskog otpada u Srbiji, kojih ima preko milijardu tona.

- Svaki građanin Srbije ima udeo od oko 150 tona rudarskog otpada - rekao je Knežević, ilustrujući to činjenicom da bi svako trebao da napuni stan od 60 kvadrata tim otpadom.

Problem rudarskog otpada nije lokalizovan samo na Srbiju, pa tako Knežević navodi da se na globalnom nivou deponuje između 50% i 90% rudarskog otpada, koji ostaje neprerađen.

- Moramo se boriti da taj otpad koristimo čim je odložen, jer ga ostavljamo kao problem budućim generacijama.

Nikola Rajaković, sa Elektrotehničkog fakulteta ističe da je prepoznato da mi moramo da se krećemo ka procesu dekarbonizacije.

- Oslonac dekarbonizacije su obnovljivi izvori energije. To je šansa da se i male zemlje učine što nezavisnijim. Mi imamo na raspolaganju vetar, sunce i vodu i u tome je priroda bila veoma blagonaklona prema nama.

Trenutna potrošnja električne energije u Srbiji iznosi oko 30 teravat-sati godišnje.

- Ako pređemo na električnu energiju u transportu i industriji, potrebna količina će porasti na 50-55 teravat-sati, a možda čak i do 70 teravat-sati sa trenutnom populacijom. Oslonac dekarbonizacije su obnovljivi izvori energije. To je šansa da se i male zemlje učine što nezavisnijim. Mi imamo na raspolaganju vetar, sunce i vodu i u tome je priroda bila veoma blagonaklona prema nama - objasnio je profesor.

(Telegraf Biznis)