"Imam 1.800 akcija BIP-a, šta sada?!" Nažalost, izgleda ništa

Praksa kaže da su više nego retki slučajevi kada akcionari dobiju iz stečaja neki dinar. S BIP-om nije ništa drugačija situacija

Vest da se Makedonac povlači iz BIP-a ostavila je 150 radnika u proizvodnji bez posla, a javnost u blagom šoku.

Umesto da ispuni obećanje i oporavi fabriku on je iznenada napustio pogone.

Kompanija M6 EDEN SRB navela je zatim da su verovali u mogućnost razvoja jedne od najvećih pivara u regionu i sa entuzijazmom krenulu i njenu obnovu pre dve godine, ali da nema mogućnosti za uspeh.

Međutim, kako je za Telegraf Biznis rekao državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, to ne znači da će BIP biti ugašen jer već od ponedeljak traži novi zakupac.

Opet, negde u celoj priči, ostali su nepomenuti mali akcionari, čiji se glas sve manje čuje, ali kojih nema malo.

Oni se, naime još nadaju da nisu sve izgubili.

- Imam 1.800 akcija, ali ne znam da li one nešto više znače - priča nam V.N. (85) koji je u BIP-u proveo skoro deset godina, a posredno, radio za ovu kompaniju više od četiri decenije.

Prema njegovim rečima, nije jasno da li je istina da su neki od malih akcionara uspeli nešto da naplate jer se pročulo da je nekim određena svota i isplaćivana.

Pre devet godina, kaže, njegova akcija je vredela oko deset evra, a neki su je prodavali i za pet. Išao je na proteste dok je mogao, više kaže, nema ni smisla ni snage za to.

O njihovom interesu, kaže nam, vodi sada računa udruženje malih akcionara, ali od nekadašnjeg skupa u prostorima kao što je Sava Centar, sve se svelo na sastanak u lokalanoj kafani.

- Žalili smo se i sudu. Rečeno nam je da nemamo nikakava prava dok se BIP ne proda, pa ukoliko nešto ostane od isplate dugovanja, to će onda isplatiti nama - priča nam V.N.

Nažalost, verovatno se priča tu i završava. Pokazalo se da su mali akcionari "slepi putnici" u korporacijama i da dele rezultate koji uglavnom zavise od postupanja vlasnika kontrolnog paketa akcija ili dominantnog akcionara.

- Što se tiče generalno stečaja, akcionari mogu da imaju neku korist ako nakon podmirenja poverilaca ostane sredstava koje među sobom mogu da podele - kaže za Telegraf Biznis broker Nenad Gujaničić.

Kako nam objašnjava, praksa kaže da su više nego retki slučajevi kada akcionari dobiju iz stečaja neki dinar jer većina kompanija koja dođe u ovu situaciju ima mnogo veće obaveze nego što im je imovina.

Stoga se uglavnom i poverioci namire tek delimično.

- S BIP-om nije ništa drugačija situacija, premda je vrednost nekretnina kompanije prilično velika - kaže Nenad Gujaničić.

U praksi, to otprilike izgleda ovako: Kompanija posle dugogodišnjeg propadanja konačno bankrotira, i mali akcionari gube sva prava u tom momentu. Ono što bi oni mogli da urade, jeste da spreče da njihova kompanija ode u stečaj, odosno, da se bore.

U idealnom slučaju, kada kompanija počne da gubi tlo pod nogama, a akcionar ne može da utiče na takve stvari, najbolje je da proda akcije i izabere drugo ulaganje.

Kada kompanija ode u stečaj, ona se automatski povlači sa berze gde bi inače akcionari trebalo da se obaveštavaju o svim bitnim događajima. Zatim sledi proces stečaja koji bi akcionari trebalo da prate kako bi videli da li ima šansi da iz stečajne mase dobiju nekakvu vrednost za svoje akcije.

Najčešće su potraživanja poverilaca mnogo veća od same imovine kompanije pa za akcionare koji su poslednji u redu za naplatu obično ništa ne ostane.

(Vesna Bjelić)