Evropljani greju gradove na ovo: Imamo ga 3 miliona tona godišnje - jeftina struja nam je na dohvat ruke

Dok se Srbija nalazi na ključnoj energetskoj prekretnici, suočena sa pritiscima globalnog zagrevanja i potrebom za održivim razvojem, spas bi mogao da stigne iz neočekivanog izvora kojeg imamo u izobilju - otpada. Iako fosilna goriva i dalje suvereno vladaju domaćom proizvodnjom, primeri iz

Evrope pokazuju da ono što danas bacamo može biti ključni resurs sutrašnjice.

Teme za vas

Trenutna energetska slika Srbije je zabrinjavajuća. Prema podacima organizacije "CEE Bankwatch Network", koja okuplja najveću mrežu ekoloških nevladinih organizacija u centralnoj i istočnoj Evropi, Srbija čak 70 odsto električne energije dobija sagorevanjem fosilnih goriva. Reč je prevashodno o lignitu niskog kvaliteta koji se spaljuje u termoelektranama, što za direktnu posledicu ima ogromno zagađenje vazduha.

Situaciju dodatno otežava činjenica da su potrebe za električnom energijom u Srbiji najintenzivnije u regionu - trošimo čak tri i po puta više struje od proseka u Evropskoj uniji, što se negativno odražava na klimatske promene i životnu sredinu.

Klime "gutaju" struju, ugalj mora u istoriju

Ekstremne vremenske prilike diktiraju nove navike, ali i novu potrošnju. Siniša Mitrović, rukovodilac Sektora za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, upozorava na drastične promene u potrošačkim navikama.

Foto: Shutterstock

- Za zelenu tranziciju mora se napraviti novi okvir komunikacije koji će jasno predstaviti šta će se dešavati ako nema uglja. Mi sada u ovim danima ekstremnih vrućina trošimo 40 odsto više energije nego 2023. godine. Prodali smo klima 10 puta više nego u julu prošle godine - ističe Mitrović.

Kao odgovor na rastuću potrošnju i visoke emisije ugljen-dioksida, Ministarstvo rudarstva i energetike predstavilo je novu Strategiju razvoja energetike. Ovaj dokument predviđa dekarbonizaciju i značajno povećanje učešća obnovljivih izvora energije do 2040. godine.

Evropa od smeća pravi struju, a mi ga gomilamo

Dok Srbija traži izlaz, statistika o upravljanju otpadom otkriva ogroman neiskorišćen potencijal. Skoro sedam miliona stanovnika Srbije godišnje proizvede prosečno 3,2 miliona tona komunalnog otpada. Poražavajući je podatak da se od te količine reciklira svega 17 procenata, dok ostatak završava na deponijama, dodatno opterećujući životnu sredinu.

Poređenja radi, podaci Eurostata pokazuju sasvim drugačiju sliku u Evropskoj uniji: tamo se 48 odsto otpada reciklira i kompostira, samo 24 odsto odlazi na deponije, dok se čak 27 odsto koristi za dobijanje energije.

Foto: Shutterstock

Lideri u ovakvom pristupu su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska, koje deponuju minimalne količine otpada. Danska je otišla korak dalje – još od 1997. godine zabranila je deponovanje gorivog otpada, učinivši spaljivanje standardnom praksom koja zemlji obezbeđuje energetsku nezavisnost.

Bečki recept za srpske probleme

Usklađivanje domaćih regulativa sa evropskim na putu ka članstvu u EU neminovno će naterati Srbiju da promeni kurs. Evropski zeleni gradovi, poput Beča i Kopenhagena, dokazali su da je moguće uspešno implementirati sisteme za pretvaranje otpada u energiju, čime su smanjili zavisnost od fosilnih goriva i emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Ovi gradovi su ozelenili svoje sektore primenom naprednih tehnologija, poput spalionica za dobijanje energije i sistema za prikupljanje deponijskog gasa metana.

Foto: Shutterstock

Beč, na primer, u samom gradskom jezgru ima nekoliko spalionica sa gotovo nultim zagađenjem, dokazujući da savremene metode omogućavaju ekstrakciju energije uz minimalne štetne emisije.

Otpad, koji u Srbiji i dalje asocira na nešto bezvredno, u razvijenom svetu dobio je nezamislivu energetsku vrednost kao ključni resurs za grejanje i struju.

Potencijal za Srbiju

Da bi Srbija iskoristila ovaj potencijal i smanjila energetsku zavisnost, neophodno je fokusirati se na razvoj projekata i partnerstva sa međunarodnim organizacijama i gradovima koji već poseduju "know-how".

Pretvaranje otpada u energiju nosi izazove, ali prednosti su višestruke: od smanjenja potrebe za fosilnim gorivima i rasterećenja deponija, do očuvanja kvaliteta vazduha i, konačno, povećanja kvaliteta života svih građana. To je put ka održivoj budućnosti i prilika da Srbija postane primer odgovornog razvoja u regionu.

(Telegraf Biznis/PR)