Tramp će udariti Putina tamo gde ga najviše boli, ne zato što želi, već zato što mora

Ako je verovati ciframa, a obično ne lažu, sankcije su uzele svoj danak i Rusija je smanjila izvoz. Međutim, najgore možda tek sledi jer je Tramp primoran na potez koji se nikome neće dopasti.

Dolar je opet iznad 66 rubalja, a na snagu je stupio i paket dodatnih američkih sankcija. To bi moglo da preraste u zabranu izvoza nafte i gasa iz Rusije, mada Donald Tramp još nije pribegao ekstremnim merama. Ali nakon tri meseca, Kongres ga može primorati da se vrati ovom pitanju.

Sankcije, od kada su prvobitno izrečene, podrazumevale su zaustavljanje finansijske pomoći Rusiji i njenim bankama, u zabrani izvoza tehnologija koje imaju vojne primene (elektronski uređaji i komponente dvostruke namene).

Istovremeno, nijedna od banaka u Rusiji nije osetila štetu od poslednjih sankcija, jer slična zabrana važi od avgusta 2014, od prvog talasa sankcija od strane Sjedinjenih Država.

Šta dalje kaže zakon?

Ukratko, američki predsednik je dužan da primeni tri od šest mera predviđenih odgovarajućim paketom sekundarnih sankcija.

Odnosno, Donald Tramp mora da uvede novi paket sankcija - ovo nije pitanje njegovog ličnog mišljenja i izbora, vladavina zakona ga obavezuje da uvede sankcije.

Stoga je Tramp uveo drugi paket sankcija. Ali, čini se, vrlo labave.

Prvi paket druge faze, koji je stupio na snagu pre nedelju dana, 19. avgusta, znači zabranu primanja pomoći od MMF-a iz Rusije i za prenos većeg broja tehnologija u zemlju. To za Rusiju više nije vest, takve zabrane već su deo ranije najavljenih sankcija. Od 26. avgusta ove godine Stejt department je zabranio kupovinu javnog duga Rusije u stranoj valuti.

Trgovanje na Moskovskoj berzi tog 26. avgusta zatvoreno je u crvenom, rublja je pala. Cena dolara premašila je 66 - 66,06 rubalja, a evra - 73,41 rubalja. Berze su pale za oko 1 odsto.

Spoljna pozadina je značajnija - investitori zadržavaju slabu nadu za rešavanje trgovinskih sporova između SAD-a i Kine. Istovremeno, u jugoistočnoj Aziji raste napetost usred protesta u Hong Kongu. Ne treba otpisivati prognoze za razvoj ruske ekonomije.

Konkretno kada je reč o zabrani otkupa ruskog duga, ona se odnosi na sve američke banke. Izraz "američke banke" označava sve finansijske kompanije registrovane u SAD. To su kreditne i investicione banke, brokerske kompanije, kompanije koje posluju na Foreks tržištu, investicioni i penzioni fondovi. Istovremeno, penzioni fondovi imaju značajnu imovinu i veliki su investitori. Dakle, imovina najvećih fondova.

Istovremeno, američke kompanije i banke zadržavaju priliku da kupe ruske evroobveznice na sekundarnom tržištu.

Sankcije se izriču na najmanje godinu dana i predsednik SAD ih može ukinuti ako država protiv koje su im izrečene garantuje dalju upotrebu hemijskog oružja, dozvoljava međunarodnim inspektorima i nadoknađuje štetu koju su pretrpele žrtve.

Ali to nisu sve mere koje se mogu primeniti na Rusiju. Pored toga, postoje i sankcije u skladu sa zakonom o vanrednim međunarodnim ekonomskim silama, koje uključuju zabranu kupovine novog ruskog državnog duga, zabranu poslovanja sa američkim dolarom za ruske državne banke.

Američki predsednik ima pravo da odredi koji ruski dug se smatra državnim. Ograničenja se odnose na dug izdat 180 dana nakon stupanja zakona na snagu. Do sada, ove sankcije nisu nametnute. Ali nakon tri meseca, Tramp ili Kongres mogu "da ih se sete".

Može li američki predsednik uticati na status diplomatskih odnosa između zemalja? Možda. Za dve nuklearne sile, prekid odnosa znači signal za početak hladnog rata, tako da Tramp neće ići na potpuni prekid odnosa s Rusijom, sve do opoziva ambasadora.

Države nisu pružale finansijsku pomoć ruskim bankama više od 4 godine. Izbor preostalih mera je mali - ili zaustavite uvoz, ili zabranite izvoz.

Uostalom, svaki dan čujemo pretnje o zatvaranju izgradnje gasovoda Severni tok. Istovremeno, Rusija isporučuje u inostranstvo 250 miliona tona nafte godišnje - a ove brojke se nisu promenile nakon uvođenja sankcija. Stoga, kako ocenjuje ruska Gazeta, mogu da ih udare gde ih najviše boli - izvoz nafte i gasa, jer same SAD ne zavise od ruske ponude goriva u inostranstvu.

Ali pitanje koje ostaje otvoreno - da li će Evropa podržati te sankcije? Zapravo, do 40% nafte, gasa i uglja u Evropi isporučuju Rusi.

VIDEO Pitanje koje postaje neizbežno: Da li je treći svetski rat na pomolu?

(Telegraf Biznis)