Sledeća recesija uništiće milenijalce

Za odrasle u dobi od 22 do 38 godina poslednja recesija se nikad nije zapravo završila

Trgovinski rat traje. Stope prinosa padaju. Investitori beže u sigurnost. Globalni rast usporava. Berza pada. Recesije nikad nisu dobre ni za koga.

Slabo gospodarstvo znači loše finansijske, emocionalne i zdravstvene posledice za svakoga, od dece do penzionera. Ali sledeća recesija, ako i kad počne da se događa, posebno će teško udariti ozloglašenu generaciju. Za odrasle u dobi od 22 do 38 godina, poslednja recesija se nikad nije zapravo završila.

Teme za vas

Završiće lošije nego roditelji

Milenijalci su ubijeni u padu gospodarstva, preživljavali su tokom oporavka, a sad su ostali ranjiviji nego stariji. Kako se približavaju njihove srednje godine, ne uspevaju da se ubace u srednju klasu i verovatno će postati prva generacija u modernoj ekonomskoj istoriji koja će završiti lošije nego njihovi roditelji. Sledeća kriza bi to mogla osigurati, zaustaviti njihove karijere i spustiti plate baš u trenutku kad milenijalci ulaze u godine u kojima bi trebali najbolje da zarađuju.

U poslednjoj krizi, velikoj recesiji koja se događa jednom u veku, bačeni su na neizvestan ekonomski smer. Milenijalci su diplomirali usred najlošije situacije na tržištu rada u poslednjih 80 godina. To ne samo da je značilo nekoliko godina visoke nezaposlenosti ili nekoliko godina života u podrumu roditeljske kuće. To je značilo i decenije izgubljenih plata. Generacija dovoljno nesrećna da uđe na tržište rada u recesiji pretrpela je tako značajne gubitke u prihodima da će trebati godine i godine da se oporavi. To su pokazale studije, a sad imamo i konkretne dokaze. Od 2014. godine. milenijalci nisu zarađivali više od Generacije X u istoj dobi i 10 posto manje od "Baby Boomera", iako je gospodarstvo razvijenije, a zemlja kako koja bogatija. Milenijalke danas zarađuju manje od žena Generacije X.

Deca 80-ih i 90-ih godina imala su i ogroman i finansijski katastrofalan teret na svojim oslabljenim platama, dugovima za školovanje. Otprilike četvrtina Generacije X uzela je kredit za univerzitetsko obrazovanje, u poređenju s polovinom milenijalaca. A milenijalci su uzeli dvostruko veći iznos od pripadnika Generacije X. Nije ni čudo, s obzirom na to da su iznosi školarina od 2001. godine porasli za više od 100 posto, čak i nakon što se uračuna inflacija.

Toksična kombinacija

Toksična kombinacija manjih prihoda i većih studentskim kredita, uz dodatak visokih kamata u godinama oporavka, doveo je do toga da su milenijalci isključeni s tržišta nekretnina i da su tako izgubili temeljni način da steknu bogatstvo. Stopa vlasništva nad nekretninama u ovoj generacije je osam posto manja nego u Generaciji X ili Baby Boomera u istoj dobi. Medijalna dob kupca kuće porasla je na 46 godina, odnosno na najstariju dob otkako postoje podaci 40 godina unazad.

Kao rezultat toga, milenijalci nisu mogli da profitiraju od dramatičnog oporavka cena stambenog prostora koji se dogodio nakon finansijskog kolapsa. Milenijalci su takođe bili prisiljeni da daju milijarde dolara za najam kuća, koji je u mnogim urbanim područjima naglo porastao. To predstavlja najveći generacijski transfer novca od mladih prema starima. Boomeri su vlasnici kuća i sprečavaju lokalnu upravu da više gradi i tako profitiraju od rasta cena i uzimaju bezbrojne čekove za najamninu od mlađih i siromašnijih porodica.

Pritisak troškova milenijalcima je takođe otežao ili onemogućio štednju ili ulaganje. Udeo Amerikanaca mlađih od 35 godina koji imaju deonice pao je s 55 posto 2001. godine na 37 posto 2018. godine, delom zato što poslodavci ređe nude penzionu štednju, a delom zato što milenijalcima na kraju meseca ne preostaje ništa da stave na stranu. Stručnjaci upozoravaju da cela jedna generacija ne štedi na odgovarajući način, a dve trećine milenijalaca nemaju apsolutno ništa na kartici za štednju. To znači da milenijalci nimalo nisu profitirali od višegodišnjeg porasta cena deonica, kao što su profitirali njihovi roditelji i dedovi.

Milenijalci na papiru vrede manje od pripadnika starijih generacija i manje od pripadnika starijih generacija kad su bili u njihovoj dobi. Neto imovina prosečnog milenijalskog domaćinstva je 40 posto manja nego što je 2001. godine bila imovina domaćinstva pripadnika Generacije X i 20 posto manja od imovine domaćinstva Baby Boomera na kraju 80-ih godina.

Mogu li milenijalci nadoknaditi izgubljeno?

Možda, ako bi se rast plata naglo i dramatično ubrzao, urbani gradovi počeli da grade milione novih domova, a Kongres najavio da se brišu studentski dugovi. No finansijski stručnjaci smatraju to malo verovatnim. Milenijalci su propustili veliki porast vrednosti imovine koji se dogodio od 2010. do danas, a ekonomisti Federalnih rezervi smatraju da će "porast vrednosti u bližoj budućnosti biti bitno manji nego što je bio u poslednjem razdoblju". "I dok Baby Boomeri i dalje drže najbolje poslove i većinu stambenog prostora, milenijalci prolaze bitno lošije nego njihovi roditelji. Očekujemo da će samo manjina najboljih u sektorima koji su na ceni, kao što su tehnologija ili finansije, prevladati taj nedostatak", zaključila je investicijska banka Credit Suisse.

Sledeća recesija, ove godine, sledeće godine, kad god se pojavi, verovatno će još više pogoršati situaciju milenijalaca. Milenijalci su već odustali od štednje i kupovine domova, kao i stupanja u brak i rađanja dece, zbog svojih skromnih poslova i tereta studentskih kredita. Pad koji vodi većoj nezaposlenosti i manjim platama nateraće milenijalce da još više čekaju na akumulaciju imovine i otežaće im akumulaciju bilo kakvog bogatstva. Njihova putanja, već sada užasna, mogla bi postati još gora.

Patnja milenijalaca neće naštetiti samo njima. Postoji sve više dokaza da je gospodarstvo sklerotinije i sporijeg rasta nego što bi bilo da milenijalci mogu kupiti kuće, zasnovati porodicu, pokrenuti poslove, da mladi ljudi ne postoje samo zato da bi pumpali vrednost imovine starijih. Postoji još jedna generacija koja bi mogla proći još lošije od milenijalaca - Generacija Z.

(Telegraf Biznis /Index)