Kakve su najave stranih kompanija i šta će biti s radnicima: Da li Srbiji treba novi model privrednog rasta?

Srbija je godinama privredni rast podsticala dolaskom stranih investitora, državnim subvencijama i proizvodnjom koja se oslanjala na relativno niske troškove rada. Promenjene tržišne okolnosti, rast troškova poslovanja i konkurencija drugih tržišta otvorili su pitanje održivosti takvog modela. Da li je odlazak pojedinih kompanija mogao da bude sprečen i kako stvoriti uslove za nova ulaganja?

Koliko se investiciona slika Srbije promenila, pokazuje i podatak Narodne banke Srbije da je priliv stranih investicija za godinu dana opao za trećinu.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Jedan od ključnih izazova u narednom periodu biće da Srbija ne bude samo destinacija za kapital koji traži jeftiniju proizvodnju, već tržište koje može da ponudi stabilne uslove poslovanja, produktivnost i dugoročnu konkurentnost.

U suprotnom, svako povlačenje velikog investitora ponovo će se direktno odraziti na radnike i domaću privredu.

"I prošle godine je od pet do šest hiljada radnika ostalo bez posla, a godinu pre toga skoro 10.000. Dakle, znalo se da će i ove godine doći do otpuštanja radnika. Problem je što nove investicije poslednje tri godine ne dolaze u Srbiju", navodi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović / Printskrin: RTS

Dodaje da bi trebalo pitati predstavnike bivše vlasti zbog čega je do toga došlo u poslednje tri godine i zašto nema investicija koje su najavljivali.

"Najavljivali su Mercedes i druge velike kompanije koje će ovde investirati. Svedoci smo da od toga nema ništa", ukazuje Mihajlović.

Rast troškova i nedostatak projekata

Većina kompanija najavila je odlazak još sredinom prošle godine, kada su počele da se suočavaju sa sve većim problemima u poslovanju. Među glavnim razlozima bili su rast troškova rada, nedostatak novih porudžbina i projekata.

Kada su zarade porasle, državne subvencije istekle, a druge zemlje postale povoljnije za proizvodnju, pokazalo se koliko je takav model privlačenja investicija neodrživ.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ističe da nisu poznati ugovori koje su te kompanije imale sa Vladom Srbije.

"Uglavnom su to tajni ugovori. Nije se tačno znalo, do detalja, šta podrazumevaju, koliko smo kao zemlja domaćin davali tim investitorima i kakve smo im olakšice omogućavali. Često smo gradili objekte u koje su se oni samo useljavali", kaže Atanacković.

Nebojša Atanacković / Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kvalitet i struktura ključni

Strane investicije nisu problem same po sebi. Ključno pitanje je njihov kvalitet i struktura, odnosno da li doprinose razvojnom modelu koji Srbija želi da izgradi, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

"Ukupne investicije u Srbiji čine oko 23 odsto BDP-a, dok ostatak investicija dolazi od države i domaćinstava. To ukazuje na nedovoljno ulaganje, što je povezano i sa opštim privrednim ambijentom, kvalitetom institucija i vladavinom prava. Upravo su to oblasti u kojima očekujemo promene", kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta Srbije.

Istraživanje "Demostata" pokazuje da među 200 kompanija sa stranim i mešovitim kapitalom, deset odsto planira da u naredne tri godine smanji ulaganja, dok polovina ne očekuje njihovo povećanje, već zadržavanje na sadašnjem nivou.

(Telegraf Biznis/RTS)