Ekskluzivno: Ušli smo u srpska sela pod kojim je ogromno svetsko bogatstvo - litijum

Dolinom Jadra krstare sada istraživači, ekolozi, merači buke, a meštani, već naviknuti na njih, gledaju u bolje sutra. A mi smo imali priliku da obiđemo mesta koja leže na svetskom bogatstvu ili kako se to sve glasnije čuje "novoj nafti"

Naša budućnost je bela i nalazi se i slivu reke Jadar. Tamo, na njivama, livadama i u kukuruzištima meštana nekoliko sela iz Lozničkog kraja. Na dubinama od 300 metara počinje naša nova industrijska epoha. 26 koraka je potrebno da se dođe do te sirovine kojom bi mogli da snabdevamo ceo svet - litijum.

Tu, ispod pokošene trave, ili nekog brežuljka leže ujedno i najveće rezerve u Evropi, odnosno zalihe za pola sveta.

Bez litijuma ne može da se proizvede električni automobil, a ni mobilni telefon. Bez njega jednostavno nije moguća budućnost u kojoj će pokretačka snaga biti električna energija.

Jadarit, kako je nazvan ovde mineral zbog reke Jadar, velika je nada meštana, ne samo Loznice već i Srbije.

NAŠA KARTA ZA SVETLU BUDUĆNOST

Istraživanja nalazišta će biti gotova do kraja ove godine, a početak eksploatacije rude očekuje se u bliskoj budućnosti. Otvaranje rudnika najavljeno je za 2023. Osim rudnika, veruje se da će litijum doneti i druge fabrike, možda i onu električnih automobila, što je naša karta za svetliju budućnost.

Dolinom Jadra krstare sada istraživači, ekolozi, merači buke, a meštani, već naviknuti na njih, gledaju u bolje sutra. A mi smo imali priliku da obiđemo mesta koja leže na svetskom bogatstvu ili kako se to sve glasnije čuje "novoj nafti".

Na obroncima brda iznad Jadra, srećemo Milenka Đurića iz Draginca, on je kaže "sa one strane reke", ali svakako na bogatom tlu.

- Ovo je budućnost dela Zapadne Srbije. Nešto što je već gotovo, izvesno. Pitanje je samo dana kada će se otvoriti rudnik. S leve strane Jadra su bušotine. Za ovih 15 godina urađeno  je više od pedesetak bušotina, negde oko 160 miliona tona rudnog  bogatstva -

- Sve na dubini od 300 do 600 metara. Mi smo oduševljeni radom Rio Tinta. Napravili su izvrstan kontakt s meštanima. Zaposlili su lokalne ljude, nasuli puteve - priča nam.

Nije samo prisutnost radnika proimenila selo, pričaju, doneli su im i neke nove navike, drugačiju kulturu ponašanja.

- Kada ujutru ustanete u pet sati vidite jedino mesto u Srbiji gde 300 ljudi radi. Rade po 12 sati, kupuju hranu, non stop prolaze njihovi džipovi, dovoze se na posao. To je jedna kultura rada. Nećete videti njihov džip da juri 60 kilometara na sat. Ipak se najbolje na terenu vidi zadovoljstvo rada sa njima - kaže Milenko.

ZNA SE TAČNO KOJE ĆE KUĆE BITI ISELJENE, SLEDI OTKUP ZEMLJE

Tomislav Arnautović, koordinator za saradnju sa kompanijom Rio Tinto, ali čovek koji je zadžen za lokalni ekonomski razvoj najbliži je dešavanjima u dolini koja je izmamila pažnju i svetske javnosti.

- Od 2008. godine sam u lokalnoj samoupravi. Na više nivoa se odvija ta saradnja. Imamo mesečno jednom sastanak sa njihovim predstavnicima. Informišemo ih o dešavanjima ovde, a oni nas redovno o njihovim radovima, o planovima malo manje. Mi to poštujemo - kaže Tomislav.

Objašnjava da kompanija ima svoja pravila i smatra da je to u redu. Međutim, i te kako vode računa o svojim interesima tako da su obavezan deo tromesečnih sastanaka sa meštanima.

- Da budemo veza između stanovništva, ali i da budemo prisutni ukoliko se pojavi neki problem -

Ne kriju da će neke kuće morati da se isele. Ali veruju da će za to domaćini dobiti pristojnu naknadu.

- Koliko mi pratimo da, a ne mešamo se. To je stvar između kompanije i meštana. Zna se tačno koja će domaćinstva moraju biti iseljena, i sve što se dogovore mora biti ispunjeno -

U gradu, ali i okolii nadaju se da će budući rudnik privući niz kooperanata. To bi, isitiču donelo višestruke benefite koji bi se prelili na celu državu, ali i poboljšalo standard, uvećalo plate.

VEĆ SE RASPITUJU STRANE KOMPANIJE

- Sigurno. Svaka druga velika investicija privlači i druge kompanije koje se bave uslužnim deltanostima. Mi očekujemo da će doći sigurno više desetina drugih preduzeća iz raznih oblasti, koji će naći svoje mesto uz rast rudnika - dodaje Arnautović.

Pročulo se šta se radi u selima nadomak Cera, pa je tako već bilo i upita, najviše iz Australije.

- Naš ambasador u Australiji stalno dobija upite, nekoliko firmi se već interesuje za ovo područje, naravno zbog Rio Tinta - objašnjava.

Mnogo se očekuje od buduće investicije, kažu, mnogo je i uloženo. Meštani sa kojima smo razgovarali veruju da nema razloga da se odustaje sada, kada je posao počeo.

- Mi očekujemo mnogo od ove firme, postavili su se ozbiljno. Rade taj posao ozbiljno. Gde god su nam bili loši putevi, oni su bili široke ruke i poravili ih. Ima ljudi koji su sitniučari pa naprave neki problem, ali to se brzo reši - priča Dragan Tomić, predsednik MZ Brezjak, Nedeljica i Slatina gde je najveće nalazište ove rude.

Očekuju, dodaje, da mladi naraštaji nađu posao u toj kući, da će se neki možda i vratiti. Shvatili su kaže, "šta je tu zapravo nađeno, i koliko je to potrebno svetu". Imaju međutim, svi isto pitanje:

- Najčešće pitaju kad će početi rudnik i koliko će biti otkup zemlje - prepričava Tomić.

Prema njegovim rečima u planu je otkup nekoliko stotina hektara, možda i više.

"NADAMO SE DA ZAPOSLITI NAS, MEŠTANE"

- Mi bismo bili zadovoljni da to ne ostane samo na sirovini, nego da se rade i te baterije. Pruga, put, trafo stanica za potrebe industrije. Mnogo je novca uloženo. Dolaze sručnjaci za buku, ekologiju. Tu su -

Ne kriju meštani ogromnu nadu, prate, pitaju, obilaze, gledaju bušotine...

- Sve ovo vodi ka boljem sutra. Nadamo se da će ozbiljnost ove kompanije, a tako su se ponašali, da će broj radnih mesta popuniti naši sugrađani. Očekuje se mnogo. Nadamo se da će to doprineti da se ljudi vrate na ognjišta - kaže Borisav Karajčić, meštanin Gornje Nedeljice.

Na sastancima stručnjake iz Rio Tinta pitaju uglavnom koliko je opasno to što se dešava u njihovim selima. Da li je bezbedno, utiče li na zdravlje...

- Bitno je da vode najviše brigu o ekologiji, da li je to zdravo, zaštićeno, a oni nam sve to često i objašnjavaju. Važno je da sve ovo što pre krene, da zaživi i da ljudi počnu da rade i da više ne bude migracije stanovništva - nadovezuje se komšija iz Cikote Dragić Terzić.

NOVA ZANIMANJA ZA BUDUĆI RUDNIK 

Lozničani već idu u susret. Kažu, žele da budu spremni kada se rudnik otvori. Iz gradske vlasti s ponosom pričaju o jadaritu, i odveli su nas baš tamo - na reku o kojoj se toliko bruji.

- Ovde u dolini reke Jadar, u decembru 2004. godine, otkriven je do tada nepoznati mineral, jadar. I baš po reci Jadar su mu dali ime. Konstatovali su da se radi o mineralu bogatom litijumom i borom - podseća na to kako je sve počelo Ljubinko Đokić, pomoćnik gradonačelnika Loznice.

Jasno im je, dodaje šta znači litijum i njegova primena. Nadaju se da sve to mogu da okrenu u svoju korist.

- Još je u Davosu rečeno da mi imamo revoluciju u elektronskoj industriji. Kineska kompanija Long je tada najavila da ima nameru da preuzme Ikarbus, i po njihovim izjavama pravili bi i automobile na električni pogon. Za nas je budućnost u električnim vozilima, i kako je najavio predsednik Srbije, lokacija fabrike za ta vozila bi bila negde ovde u Zapadnoj Srbiji - priča on.

Gde Loznica vidi najveću šansu?

- Pa naravno pre svega u zapošljavanju mladih ljudi, posebno u prerađivačkoj industriji. Mi kao grad idemo u susret, pa smo u razgovoru sa Rio Tintom dogovorili da ćemo otvoriti i zanimanja, rudarski tehničar i rudar u podzemnoj eksploataciji i da će to biti profil koji će njima biti potreban. Napravili smo elaborat da verifikujemo taj profil kako bismo bili spremni da 2023. kada se očekuje da će biti otvoren rudnik imamo i kadar za zaposlenje u ovom rudniku - optimista je Đokić.

I tu nije kraj, očekuju da će razvoj rudarske industrije pospešiti razvoj koridora, auto-puta, pruge...

- Kada jedna ovako velika kompanija dođe napravi jedan dobar pomak za celu zemlju - zaključuje Đokić.

Penjemo se na jedno od brda sa kojeg puca pogled na dolinu Jadra. Vidi se tek nekoliko bušotina odavde, ali se čuje sve ono što je najvaljeno - bruje mašine, kuckaju čekići, ispituje se ruda.

- Vidite tamo onaj crveni krov?- pokazuje prstom meštanin sela Nedeljice.

- Čujem jutros, bušiće i tu. Bili su evo već ovi što mere buku. Meni je to 200 metara vazdušnom linijom -

I on je zadovoljan, iako bi voleo da zna malo više o planovima.

- Ako to oživi, da se rudnik otvori zvanično, znači prosperitet celog mesta i zapadne Srbije. Zapošljavanje mladog staleža koji će ostati na ovim prostorima da formiraju svoje porodice - nada se on.

DA LI JE SUPERMEN ZAPRAVO IZ LOZNICE?

Inače, koncern Rio tinto prenosi da je hemijski sastav litijuma sličan kriptonitu – fiktivnom elementu koji daje snagu Supermenu. Ovaj naš međutim, nije zelene, nego bele boje.

Da li je Supermen iz Loznice?

(Smeh)...To je malo priča nas meštana...- zagonetni su naši sagovornici.

(Vesna Bjelić)