Evropa gradi rezerve kritičnih sirovina: Evo kako je Srbija deo tog plana

Stabilno snabdevanje kritičnim sirovinama, poput litijuma, postalo je jedan od prioriteta Evropske unije i nakon što je u junu objavila novu listu strateških projekata, među kojima je "Jadar", sprema novi korak - formiranje rezervi sirovina ključnih za energetsku i digitalnu tranziciju.

Prema pisanju britanskog lista "Fajnenšel tajms", koji se poziva na nacrt dokumenta Evropske komisije, EU planira da obezbedi rezerve kritičnih sirovina kako bi se zaštitila od mogućih prekida u snabdevanju izazvanih geopolitičkim tenzijama i bezbednosnim rizicima.

Teme za vas

Dokument upozorava da se EU suočava sa "sve složenijim i pogoršanim bezbednosnim okruženjem", koje uključuje konflikte, sajber napade, klimatske promene i degradaciju životne sredine.

Zbog toga sigurno snabdevanje sirovinama koje su ključne za proizvodnju baterija, električnih vozila i zelenu tranziciju postaje pitanje strateške bezbednosti.

Saradnja sa Srbijom

U tom kontekstu, partnerstva sa zemljama poput Srbije, dobijaju poseban značaj.

Pre mesec dana, projekat "Jadar" je uvršten na listu strateških projekata EU u okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA).

Time je Srbija postala jedan od 13 ključnih partnera van EU, zajedno sa Kanadom, Velikom Britanijom, Norveškom i drugim zemljama.

Pre toga, Evropska komisija je u martu objavila listu 47 strateških projekata u 13 država članica EU, od kojih se čak 22 odnose na rudarenje i preradu litijuma.

Među njima je sedam rudnika litijuma iz čvrste stene, poput projekta "Jadar" i nalaze se u Francuskoj, Češkoj, Finskoj, Španiji i Portugalu.

Zavisnost EU od uvoza sirovina, posebno onih ključnih za zelenu tranziciju i digitalizaciju, predstavlja ozbiljan strateški izazov.

Događaji poput pandemije i rata u Ukrajini jasno su pokazali koliko prekid lanca snabdevanja može negativno uticati na evropsku ekonomiju.

Zato je EU usvojila Zakon o kritičnim sirovinama, koji treba da obezbedi sigurnije i održivije snabdevanje, ubrza izdavanje dozvola, omogući finansiranje i podstakne istraživanje i inovacije u oblasti sirovina.

CRMA postavlja ambiciozne ciljeve da do 2030. godine EU obezbedi najmanje 10 odsto godišnje potrošnje strateških sirovina iz sopstvene ekstrakcije, 40 odsto iz prerade i 25 odsto iz reciklaže.

Takođe, nijedna treća zemlja ne bi trebalo da obezbeđuje više od 65 odsto godišnje potrošnje bilo koje strateške sirovine.

Zbog toga je važno da EU ima više izvora snabdevanja i da razvija partnerstva sa pouzdanim zemljama, među kojima je i Srbija.

Odluka da se "Jadar" nađe na listi bila je očekivana, s obzirom na to da se radi o jednom od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih nalazišta u Evropi.

Prema procenama, nalazište ima kapacitet da proizvodi 58.000 tona litijum-karbonata godišnje, što bi Srbiju pozicioniralo među vodeće partnere u sektoru sirovina.

Potražnja za litijumom

Litijum je neophodan za baterije električnih automobila i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Kako EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, potražnja za litijumom će u narednim godinama višestruko porasti.

- Snabdevanje kritičnim sirovinama nije samo ekonomsko pitanje, to je pitanje strateške bezbednosti i otpornosti. Naša ponuda partnerima nije eksploatacija, već partnerstvo zasnovano na razvoju veština, investicijama i poštovanju ljudskih prava - istakao je evropski komesar za međunarodna partnerstva Jozef Sikela.

Evropska komisija ističe da status strateškog projekta ne znači automatsku dozvolu za realizaciju već šansu za dublju saradnju i investicije, uz striktno poštovanje zakonskih i ekoloških standarda.

U slučaju Srbije, to znači da sve procedure ostaju u nadležnosti domaćih institucija i da su obavezne studije procene uticaja na životnu sredinu, uz javne rasprave i konsultacije sa lokalnom zajednicom.

Memorandum o saradnji u oblasti kritičnih sirovina koji su Srbija i EU potpisale pre godinu dana otvara mogućnost za zajedničke projekte, razmenu znanja, pristup investitorima i uključivanje srpskih kompanija u evropske lance snabdevanja.

Prema analizi ekonomskog uticaja koju je izradila kompanija Ergo Strategy Group, projekat "Jadar" bi mogao da pomogne da se u Srbiji kroz razne investicije oformi novi lanac vrednosti sa više od 20.000 visoko plaćenih radnih mesta.

Ukupan doprinos srpskoj privredi procenjuje se na 1,9 milijardi evra, što čini više od tri odsto trenutnog BDP-a. Slične poruke stižu iz EU.

- Projekat ima značajan potencijal i može imati socio-ekonomsku korist za Srbiju, uključujući podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i prekvalifikaciju i unapređenje radne snage. Projekat takođe ima za cilj da doprinese razvoju električnih vozila u Srbiji, ali i generalno sirovina, baterija i slično, a sve u skladu sa partnerstvom sa EU. Ovo bi zauzvrat moglo privući dalja ulaganja u Srbiju i bilo bi od velike koristi za srpska preduzeća - izjavila je portparolka Evropske komisije Eirini Zarkadula.

(Telegraf Biznis/Tanjug)