Fiskalni savet o penzijama, "švajcarcima" i dodatnih 13 mlrd. dinara za Pojate-Preljina

- Rebalansom budžeta predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. ostvaren u budžetu.

Rebalansom ovogodišnjeg budžeta izdvojiće se dodatnih 13 milijardi dinara za izgradnju puta Pojate-Preljina, devet milijardi rashoda ide za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, isto toliko za isplatu jednokratne pomoći penzionerima od 5.000 dinara, dok 10 milijardi dinara ide za dodatnu nabavku opreme u sektoru bezbednosti.

Zatim, sedam milijardi dinara dodatnih rashoda biće za kamate usled prevremene otplate kredita kao i dve milijarde dinara za povećanja plata u državnom sektoru, navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta.

Rebalansom budžeta predviđeno je da se rashodi budžeta povećaju za 50 milijardi dinara, navodi se u analizi Fiskalnog saveta, koju će predstavnici ove institucije sutra predstaviti u Narodnoj skupštini, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Fiskalni savet (FS) je, istovremeno, pripremio i analizu "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet 2020. godine", koju će predstaviti zajedno sa ocenom rebalansa na konferenciji za medije u četvrtak 3. oktobra.

Dosadašnji fiskalni trendovi pokazuju, kaže se, da bi u 2019. izvršeni nivo rashoda bio u skladu sa inicijalnim Zakonom o budžetu mada, dodaju, uz nešto izmenjenu strukturu od prvobitno planirane.

S druge strane, kažu, naplata budžetskih prihoda biće za oko 50 milijardi dinara veća od plana. Oko 60 odsto ovog povećanja prihoda je trajne, strukturne, prirode a preostali deo povećanja došao je usled nekih jednokratnih uplata u budžet (porez od koncesione naknade za Aerodrom Nikola Tesla i drugo).

Rebalansom budžeta predlaže se da se veći budžetski prihodi u potpunosti iskoriste za rast rashoda i time se budžetski rezultat, umesto mogućeg suficita od oko 25 milijardi dinara, vraća u zonu deficita od 23 milijardi dinara, kažu u FS.

- Najznačajnije nove politike i mere koje podižu nivo rashoda, navode u FS, su 9 milijardi rashoda za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, isto toliko za isplatu jednokratne pomoći penzionerima od 5.000 dinara dok 10 milijardi ide dinara za dodatnu nabavku opreme u sektoru bezbednosti -

Zatim, 13 milijardi dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina, sedam milijardi dinara dodatnih rashoda za kamate usled prevremene otplate kredita kao i dve milijarde dinara za povecanja plata u državnom sektoru.

- Rebalansom se predviđa prihvatljiv nivo budžetskog deficita od približno 0,5 odsto BDP-a, ali su mere koje uvećavaju budžetske rashode uglavnom problematične - ocena je Saveta.

Predloženi deficit od 23 milijardi dinara, dodaju, zapravo je planiran i prvobitnim Zakonom o budžetu.

Alternativa ovom rebalansu, kažu, bila je da se 2019. završi sa suficitom od oko 0,5 odsto BDP-a i javni dug smanji za oko 3 procentan poena (p.p) BDP-a.

Fiskalni savet ocenjuje da je za Srbiju najvažnije da je javni dug na stabilnoj opadajućoj putanji u odnosu na BDP od oko 2 p.p. godišnje, a dodatno ubrzanje tog pada ostvarenjem budžetskog suficita, iako nesporno pomaže, nije više presudno kao kad je javni dug bio preko 70 procenata BDP-a.

Dodaju da Srbija ima brojne strukturne probleme u budžetu, lošu i neizgrađenu infrastrukturu, a uz sve to privredni rast u 2019. podbacuje (u prvoj polovini godine rast BDP-a bio je svega, podsećaju, 2,8 procenta).

Rebalansom je, kaže se, planiran porast investicija u putnu infrastrukturu za 13 milijardi dinara, ali nije izvesno, ocena je Saveta, da će se ovi rashodi ostvariti po planu ali ističu da je ekonomski najbolja strana rebalansa povećanje izdvajanja za infrastrukturu.

"U konkretnom slučaju u pitanju je izgradnja autoputa Pojate-Preljina (Moravski koridor), za oko 13 milijardi dinara, sa prvobitne dve milijarde 15 milijardi dinara. Upitno je, međutim, kažu u Savetu, da li će radovi biti izvršeni u rebalansom predviđenoj vrednosti u ovoj godini. "Radovi na pomenutom putnom pravcu još nisu započeti, od prvobitno budžetirane dve milijarde dinara u prvih šest meseci potrošeno je nepunih 150 miliona dinara, pa je teško očekivati da će se do kraja godine (za samo tri meseca) potrošiti sedam puta veća sredstva, tim pre što se bliži kraj građevinske sezone", ukazuju u FS.

Ukoliko se ovi radovi ne izvrše, upozoravaju, fiskalni deficit u 2019. biće manji od planiranih 0,5 odsto BDP-a i mogao bi da iznosi 0,2- 0,3 odsto BDP-a.

(Telegraf Biznis/Tanjug)