Koliko u Srbiji plaćamo negu starih, a koliko može da se zaradi "preko": Ko nam pazi roditelje?

Ma koliko mislite da vas se ovo ne tiče, shvatite, prvo će ostariti vaši roditelji, a onda i vi

Ljubav, pažnja, stručnost, puno strpljenja i empatije. Tako bi se u najkraćem mogao opisati posao negovateljice, koji ovdašnje mlađe i starije žene iz godine u godinu sve više traže po Zapadu.

"Meta" su u ogromnoj većini stara lica i invalidi, mada će vam najveći broj negovateljica reći da im je svejedno, samo da se radi u inostranstvu. Najviše idu u Švajcarsku i Nemačku, mada bi rado i u ostale najrazvijenije zemlje Evrope, samo da imaju uz posao, obezbeđen stan i naravno - papire.

Teme za vas

U Srbiji su osnovne kvalifikacije za posao minimum IV stepen stručne spreme, a najveće prednosti su, naravno, iskustvo iz oblasti medicine i socijalnog staranja.

Koliko se posao negovateljice u Srbiji razlikuje u odnosu na onaj u inostranstvu?

Ako ignorišemo daleko veću platu i bolji standard uopšte, ne mnogo. Negovateljice u svim zemljama rade gotovo isti posao, s tim što se u Srbiji sve više naglašava bolji odnos zaposlenih prema pacijentima u državnim ustanovama, u odnosu na privatne.

Da li je rodbina lica koje se neguje kod nas razočarana onim što zatekne i kasnije doživi u privatnoj ustanovi, pošto ulazi u priču s premisom da će se tu bolje starati o osobi, ili je reč o početnom nefer potcenjivanju državnih ustanova, nije poznato, ali da postoji nešto prilikom donošenja odluka - postoji.

Negovanje starih ljudi, ali ne u staračkom domu

U Srbiji negovateljice rade i po stanovima, dakle, nije neophodno da to bude starački dom. U tom smislu, obično se noćna smena, kada negovatelj ostaje čitavu noć u stanu sa bolesnikom, na mesečnom nivou plaća od 600 do 1.000 evra. Takođe, dnevne smene tokom celog meseca su plaćene oko 400 evra, ali minimum. Žene koje rade na preporuku, dakle za koje se zna da su posvećene i pažljive prema nemoćnim, starim ljudima imaju jaču tarifu.

- Majka mi se razbolela, ja i dalje radim, i to od 9 do 27 h, i ne mogu nikako da joj pomognem. Parkinsonova bolest je uzela maha, a ja nisam uz nju. Jako mi je bilo teško da nađem nekog ko bi bio s njom po ceo dan za jedno 400-500 evra. Iako su to ogromne pare, uspela sam da ih skupim jer mama ima penziju, a i ja bih dala deo plate. Međutim, to je sve teže i teže naći. Jedva sam pronašla dobar starački dom i smestila je tamo. I uopšte nije jeftino, ali bar znam da je na sigurnom - priča za Telegraf.rs Verica Dragić (50).

A kako je u inostranstvu?

- Bila sam negovateljica i u Srbiji i poslednjih 15 godina u Švajcarskoj. Prema mom mišljenju, glavna razlika je u posvećenosti pacijentu. U inostranstvu se mnogo polaže na direktan, nežan, suptilan odnos prema osobi koja se neguje, oseća se da kad radimo, da nam je stalo. Nije rutina kao u Srbiji.

- Ovde se više očekuje od nas, oni koji nas angažuju traže da budemo budne po nekoliko noći uzastopno, s tim što se i te noćne smene daleko bolje plaćaju. Naravno, bolja je oprema u domovima, ustanovama tog tipa.

- Moramo da budemo mentalno na optimalnom nivou 24 sata dnevno ako toliko smena traje, čak i kad pacijent upada u najteže faze koje prati problematično ponašanje. Strpljenje se daleko više ceni nego kod nas - kaže Slavica Tomić, koja je radila u Bernu, Cirihu i Sent Galenu, što privatno, u kućama starijih osoba, što u agencijama za negu lica.

Ona naglašava da je u Srbiji poslednjih godina, kad dolazi na kratko, viđala veliki broj ustanova koje odlično rade svoj posao, ali i da ima onih koje se ne brinu na profesionalan način, a uzimaju nerealno veliki novac za srpske uslove, u visini dve prosečne plate.

- U Srbiji se negovateljice često bune zbog nekih poslova koje bi trebalo da rade. Neće svaka da presvlači 'teške' pacijente, da čisti za njima posle nekontrolisanih nuždi i van kupatila, da ih kupa dok im oni govore ružne reči, vređaju ih, iako one znaju da su u stadijumu demencije.

- U Švajcarskoj se ne bira, pacijent je takav kakav je. Takođe, bilo je i radnica iz Srbije koje su dolazile u Švajcarsku i nisu mogle ili htele da rade sve, pa smo u jednom periodu bili na lošem glasu. Sada je bolje, a i Švajcarci neće da prime svakog ko ima papire - rekla je Slavica Tomić, koja dodaje da je dobijala između 4.000 i 7.000 švajcarskih franaka mesečno, u zavisnosti od obima posla i doba dana.

(I. Đukić)