Ceo jedan auto-put smo skrckali u penale: Evo na šta sve Srbija daje skoro 200 miliona evra u 2020.

Glavni razlozi zašto toliko gubimo međunarodne sporove za koje i danas plaćamo ceh su, kako smatraju domaći ekonomisti, razlika u pristupu naših i međunarodnih stručnjaka, odnosno nepozavanje praksi i odlučivanje da se, umesto da se reši jeftinije, problem odnese na spor.

U budžetu za 2020. godinu izdvojeno je za kazne i penale 22 milijarde dinara ili skoro 200 miliona evra.

Kako je i sam ministar finansija rekao braneći predlog budžeta, taj novac će biti odvojen za penale i kazne, to jest za sporove koje je izgubila država Srbija i obaveze iz 2007, 2008, 2009. i 2010. godine, zbog neodgovornih ugovora.

Činjenica je međutim, da se cifra iz godine i godinu povećava, a mi tako godišnje gubimo jedan auto-put, ili sredstva kojima bi se mnoge porodice mogle izvući iz siromaštva.

Šta mi to tačno plaćamo i zašto?

Najveći deo ovih troškova zapravo su odštete koje država mora da plati zbog povreda ugovora, odnosno izgubljene arbitraže. Tu su potom, penali za neiskorišćene kredite, a onda i kazne samih ministara koje plaćaju opet poreski obveznici.

Glavni razlozi zašto toliko gubimo sporove su, kako smatraju domaći ekonomisti, razlika u pristupu naših i međunarodnih stručnjaka, odnosno nepozavanje tih praksi i odlučivanje da se, umesto da se reši jeftinije, problem odnese na spor.

- Trebalo bi u startu razmisliti da li da odmah platimo kaznu zbog ugovora koji nije dobar, ili da se sporimo. Mi međutim, odmah krenemo u sporenje, pa plaćamo arbitražu, troškove... Bilo bi dobro da znamo šta je tačno koji iznos u ovoj ukupnoj cifri pa da nešto i naučimo - rekao je za Telegraf Biznis ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Problem svih naših vlada je što često gubi sporove

Prema njegovim rečima, trebalo bi obratiti pažnju na to ko je šta ugovarao, da li je tako moralo biti, a ne da, kao i uvek, olako prođe.

- Ogroman auto-put ćemo platiti na ovaj način. Utrošićemo ogroman novac koji vredi toliko da se može najniži sloj sirotinje izvući iz siromaštva, bar za jednu godinu - dodaje on.

Problem, ove, ali i prethodnih vlada je što često gubi sporove, kaže za naš portal ekonomista Ljubodrag Savić.

Kako navodi, sa jedne strane su izverzirani, surovi profesionalnci, visokoobrazovani, a sa naše, iako možda pravnici, uglavnom budu oni koji nisu imali mnogo iskustva u vođenju međunarodnih ugovora.

- Zapanjio sam se na primer, kada sam gledao ugovor o "Beogradu na vodi", na koliko je to strana i koliko detaljno napisano. Stranci zapišu sve. Možda to neki naši ne razumeju najbolje, ili ne obraćaju pažnju, ali to je glavna razlika, u pristupu. Ponekad, imam utisak da se pojedini ugovori namerno prave sa začkoljicama, jer svi elementi moraju da se ispoštuju, i nekima je to postao i biznis - kamate vam budu više nego vrednosti ugovora- objašnjava Savić.

Prema njegovim rečima, dobro je što je sada ova cifra stavljena transparentno u budžet, a ne da se plaća iz budžetskih rezervi. Građani, ističe, treba da znaju da su sredstva za to rezervisana.

Naši stručnjaci ne poznaju ugovore kao stranci

Da je dosta do znanja i iskustva, saglasan je i Kovačević.

- Mi prvo ne pripremimo dobro projekat, drugo, kada je već došlo do spora, ne rešimo jeftinije nego idemo na najskuplji način, a to je spor. Imamo onda i troškove spora i naknade. Ako neko napravi ugovor da može da stavi glinu umesto kamena, to je završena stvar - kaže Kovačević.

- Jednostavno, naši stručnjaci često nisu na nivou, nisu osposobljeni, nemaju iskustva za razliku od stranaca koji su učestvovali u više arbitraža i znaju šta hoće. Naravno, kasnije imaju procenat od toga, a ovde ljudi kada zastupaju državni kapital, možda ne otvore četvore oči. Trebalo bi tu da poradimo, na njihovoj obuci ili da češće angažujemo međunarodne savetnike - dodaje Savić

Kovaćević se nadovezuje i da je velika uloga, kada je reč o sporovima, uloga pravobranilaštva.

- Pravobranilaštvo bi trebalo da odbrani državu, a ono sve odobrava -

Plaćamo kazne za kredite koje nam daju, a ne iskoristimo ih

Osim arbitraža i kamate spadaju u kazne. Odnosno uzeti krediti koji se ne koriste. Preciznije, nerealizovani projekti.

Odnose se i na kreditna sredstva koja su odobrena, a koje mi nismo povukli. Kreditori plaćaju rezervizaciju, jer da novac nije uzela Srbija nego drugi bi imao dobit.

- Figuriralo se podacima da je državi u jednom trenutku odobreno više od 5 milijardi raznih sredstava, a povučeno je samo 1, 5 milijarde. Dakle, mi smo plaćali penale za 3 milijarde nepovučenih sredstava. To su neverovatne situacije, nenormalne i vreme bi bilo da završimo sa tim - kaže Savić.

Neki sporovi stari po deceniju, dve

Sporovi koji nas terete su stari i po deceniju, dve. Jedan od takvih je na primer izgubljena arbitraža za auto-put Horgoš - Požega.

Srbija je izgubila spor i sa kompanijom ICN bivšeg premijera Milana Panića koji se žalio zato što mu je svojevremeno oduzeto vlasništvo u fabrici lekova Galenika, ali i sa kompanijom Imidžstar zbog afere Satelit i sa privrednikom Srbom Iićem koji je kupio beogradski Putnik.

- Nisam odavno učestvovao u arbitražama, ali kao ekspert samo bio kada smo se sudili i protiv Galenike, Putnik, Srbija turs, Mobtel, Parking servis. Ne znam da li smo uopšte neku arbitražu dobili - navodi Kovačević.

Oko RTB Bora je vođeno nekoliko arbitraža, vetroparkova, svaki treći ugvovor u privatizaciji je išao na sud.

- Samo za Galeniku je vrednost spora, u ono vreme bila više od 400 miliona evra - podseća Savić.

U budžetu za 2020. odvojena su sredstva i za obeštećenje Energo-Zelene, odnosno investitora iz Belgije koji su u Inđiji izgradili fabriku, a potom je zatvorili.

Spisak se tu ne završava...

(Vesna Bjelić)