Šta posle objave imena najvećih poreskih dužnika? Reprogram ili prinudna naplata

Najgori slučaj bi bio da država u ovoj situaciji ne dobije skoro ništa

Poreska uprava objavila je spiskove najvećih poreskih dužnika u Srbiji, čiji se dugovi mere milijardama, a stručnjaci za poresku politiku smatraju da bi jedno od rešenja moglo da bude u novom reprogramu kojim bi se otpisao veći deo kamate i produžio period otplate, ali da se onda "podvuče crta" i da se svakog prvog u mesecu po principu prinudne naplate vidi koliko ima likvidnih firmi.

Iz Unije poslodavca poručuju da opravdanja za dugovanja državi nema i da ova lista pokazuje da nema ravnopravnog tretmana pojedinih preduzeća u državi.

Poreska uprava je, posle nešto manje od dve godine, objavila spiskove najvećih poreskih dužnika, zaključno sa 30. novembrom 2019, koja pokazuje da samo 10 najvećih poreskih dužnika, pravnih lica, državi duguje nešto više od sedam milijardi dinara.

Poreski savetnik Milan Trbojević rekao je da bi možda bilo najbolje rešenje u novom reprogramu, kao i da bi najgori slučaj bi da država u ovoj situaciji ne dobije skoro ništa.

- Država treba da pokuša da naplati dug ili da uđe u dogovor sa privredom. Verovatno bi trebalo da se izmeni zakon po kojem trenutno možete da se dobije otplata samo do 60 rata. Mnogo je bolje da možete bilo šta da dobijete od naplate poreza, nego na kraju da potpuno uništite tu firmu i ne dobijete ništa ili jako mali deo - naveo je Trbojević.

Napominje da bi zato bilo bolje doneti novi reprogram, koji trenutno postoji u zakonu, ali uz veći oproštaj kamate, pošto je pitanje kolika je kamata u tim dugovima, a kolika je glavnica.

Trbojević naglašava da bi takav reprogram svakako morao biti i poslednji i da se onda vidi ko može da plaća i funkcioniše, a da oni koji ne budu mogli odu u stečaj i naplati se ono što može.

Dodaje da naplata poreza već mnogo bolje funkcioniše zahvaljujući tome što su uvedeni e Porezi i otkako je objedinjena naplata, pošto su ranije mnogi uplaćivali samo zdravstveno osiguranje.

- Poreska politika je bila toliko loša u prošlom periodu i to ne može u kratkom periodu da se sredi. Mislim da je vreme da se donese rez i da ''poslednja šansa''. To će, nažalost, biti naprevedno prema onima koji su redovno plaćali -

Kaže i da bi neka idealna situacija bila kada bi cela privreda funkcionisala po principu prinudne naplate i da se svakog prvog u mesecu, kada se plaćaju porezi i vrši prinudna naplata, vidi koliko ima likvidnih firmi.

Trbojević smatra i da bi trebalo sniziti poreze pošto bi privreda onda imala više novca za investiranje.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je danas da je dugovanje ovoliko velikog broja preduzeća bruka, kako za te firme, tako i za one koji nisu naplatili poreska dugovanja.

- Dobro je da su objavljeni ovi spiskovi dužnika. Međutim, to istovremeno predstavlja ogromnu bruku i za Poresku upravu i uopšte za celu državu. Taj spisak predstavlja nešto što je nedopustivo da se kod nas može dešavati - kaže Atanacković.

Ukazuje da spisak poreskih dužnika otkriva zapravo da se ne zna koliko još ima manjih preduzeća koja duguju novac državi.

- Kod preduzetnika je stvar možda još gora. Spisak je sa oko 2.400 preduzetnika od kojih je najmanji dug pet miliona. Svi oni koji duguju četiri, tri, dva miliona... ne računaju se da su firme koje su na ''stubu srama'' zbog neplaćanja - rekao je Atanacković Tanjugu.

Upozorava da objavljeni spisak pokazuje da postoji neravnopravan tretman pojedinih preduzeća u državi, jer oni koji redovno plaćaju svoje poreske obaveze, kaže, ako zakasne sa plaćanjem, odmah dobijaju opomenu.

Napominje da državi niko ne sme da duguje novac, a utisak je Atanackovića da su pojedina dugovanja čak i namerno pravljena.

- Imam utisak da su pojedini dužnici taj dug namerno napravili, jer im se više izgleda isplati da budu dužni državi i da pritom, možda, ako ikada i plate te svoje obaveze, plate ih sa kamatom koja je manja nego da su uzeli kredit u banci - kaže on.

Dodaje da postoje i oni privrednici koji zaista ne mogu da izmire svoje poreske obaveze pošto za to nemaju novca, ali da to svejedno ne može biti opravdanje da država ne naplati svoja potraživanja.

U Poreskoj upravi rečeno je Tanjugu da se prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga cinjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak.

Takođe, da Poreska uprava ima obavezu da jednom godišnje objavljuje na svojoj internet strani naziv odnosno ime i prezime, PIB i iznos poreskog duga poreskih dužnika, i to pravnih lica sa poreskim dugom u iznosu od 20 miliona dinara i višem i preduzetnika sa poreskim dugom od pet miliona dinara i višem, čime obaveza čuvanja tajnosti podatka nije povređena.

Poreska uprava navodi da utvrđuje, kontroliše i naplaćuje javne prihode i u vezi sa tim preduzima sve zakonom propisane mere iz svoje nadležnosti.

Na listi najvećih dužnika na vrhu je preduzeće Mera invest iz Beograda koje duguje 1,084 milijardi dinara.

Na drugom mestu nalazi se "Magma prom" iz Šapca koje duguje državi 990 miliona dinara, treće mesto zauzima "Dunav grupa agregati" sa 787 miliona dinara, zatim "Termol" iz Beograda sa 772 miliona, a na petom mestu je "Prodeksim" iz glavnog grada - 726 miliona.

(Telegraf Biznis/Tanjug)