Naši trgovci mogu da uvoze obuću najgoreg kvaliteta i prodaju po najvećoj ceni, ovo im je "dozvola"
"Ono što je skupo to je i kvalitetno". Nije nego.
Većina prigovora koje dobija Nacionalna organizacija potrošača odnosi se na kvalitet obuće. Prilikom kupovine obuće, potrošači se vode teorijom "ono što je skupo to je i kvalitetno". Međutim, u praksi je potpuno drugačije, cena ne opravdava kvalitet i samim tim dolazi do velikog nezadovoljstva potrošača nakon svega nekoliko meseci od kupovine.
Potrošač je prinuđen da reklamira proizvod na kojem je došlo do odlepljivanja đona, pucanja obuće na prevojima, deformacije oblika obuće, itd. Nakon toga potrošač dobija odgovor na reklamaciju koji je često negativan uz napomenu da je laboratorija za kontrolu kvaliteta odbija reklamaciju sa obrazloženjem da se nesaobraznost pojavila kao poslednica mehaničkog oštećenja ili da je u pitanju uticaj vlage.
U tom trenutku potrošač nailazi na barijeru i problem sa ostvarivanjem svojih prava.
- Kada je reklamacija odbijena od strane laboratorije, teret dokazivanja prelazi na potrošača i u tom slučaju potrošač mora da pobije laboratorijsko mišljenje što jedino može uraditi dodatnom nezavisnom analizom proizvoda u nekoj drugoj laboratoriji, pa ukoliko bude analiza pozitivna po potrošača u tom slučaju udruženje ima osnova za postupanje - kaže nam Marko Dragić, pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine.
Ali, tu se javlja novi problem po potrošača jer većina akreditovanih laboratorija ne pruža usluge fizičkim licima, i to tom slučaju potrošač ulazi u začarani krug.
- Jedina opcija ostaje da se obrati sudskom veštaku srodne struke koji će pregledati i dati svoje stručno mišljenje o kvalitetu sporne obuće - kaže Dragić.
On ističe da se Nacionalna organizacija potrošača obraćala nadležnima povodom ovih dešavanja ali uvek je ostala uskraćena za odgovor.
- S toga najveći problem je što ne postoje adekvatno utvrđeni standardi za uvoz i kontrolu obuće prilikom uvoza, što dovodi do zaključka da trgovci mogu da uvoze obuću i najgoreg kvaliteta a prodaju po veoma visokim cenama, što dovodi do zalude potrošača i uvodi potrošača u problem pri rešavanju reklamacije kada se nađe u takvom slučaju - navode za naš portal.
Trgovci se vode teorijom da odbiju većinu reklamacija, jer znaju da se teško dolazi do ostvarivanja prava i računaju kada potrošač sazna proceduru da će odustati od postupka.
- Da li je trgovac ovakvim postupanjem gubi sigurnog kupca, odgovor je verovatno da, ali u međuvremenu se pojavi novi kupac, tako da trgovac ide svakako na zaradu ne vodeći računa da sačuva postojeće potrošače -
Da li ste imali slična iskustva? Pišite nam u komentarima.
(Telegraf Biznis/V.B)