Problematični krediti odlaze u zaborav: Srbija u vrhu među 17 zemalja regiona

Samo u dve zemlje CESEE raste obim NPL-ova

U većini zemalja u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) nastavljen je trend pada problematičnih kredita, kako u nominalnom iznosu, tako i po udelu u ukupnim plasmanima. Srbija se po stopi smanjenja obima NPL-ova (non performing loans) nalazi na samom vrhu u odnosu na zemlje regiona.

Teme za vas

Prema izveštaju "NPL Monitor" objavljenom na veb sajtu Bečke inicijative, obim NPL-ova u regionu CESEE je iznosio 35,2 milijarde evra na dan 30. juna 2019., i smanjen je za 8,4 odsto ili za 3,2 milijarde evra na godišnjem nivou.

U odnosu na jun 2018. godine, nivo NPL-ova u regionu je smanjen za 0,9 procentnih poena na 4,0 odsto u proseku. 2014. godine je ova stopa iznosila 9,8 posto što je znatno lošije nego 2018.

U izveštaju se ističe da su najveći pad obima problematičnih kredita, znatno iznad prosečne stope za region CESEE, u periodu od juna 2018. godine do juna 2019. zabeležili Slovenija (za 33,1 odsto), Crna Gora (za 30,9%), Srbija (za 28%), Estonija (za 26,9%) i Mađarska (za 25,5%), prema podacima "NPL Monitora"

.

Značajna poboljšanja su registrovali i Bugarska (smanjenje za 0,6 milijardi evra ili za 15,8%), Hrvatska (smanjenje za 0,6 milijardi evra ili 14,6%) i Rumunija (smanjenje od 0,5 milijardi evra ili za14,6%).

Prema izveštaju, u Srbiji je u junu nivo problematičnih kredita u junu iznosio 5,2 odsto, a guvernerka Narodne banke, Jorgovanka Tabaković je u novembru saopštila da je nivo NPL-a dodatno smanjen na svega 4,7 odsto.

Kada je reč o ostalim pokazateljima za Srbiju, problematični krediti su prema ovoj studiji na kraju juna iznosili 1,0 milijardu evra, što čini 2,4 odsto prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda zemlje, a njihova pokrivenost ukupnim rezervisanjima za potencijalne gubitke po osnovu kredita je bila 60,8 procenata.

Dve zemlje su ipak zabeležile rast obima NPL-ova od juna 2018. godine. Poljska za 300 miliona evra ili za 2,4 odsto na 13 milijardi evra, i Severna Makedonija za 40 miliona evrta, ili 17,2 odsto na 300 miliona evra.

(Telegraf Biznis/Tanjug)