Skok evra, poskupljenje goriva i gasa, novi udar na džepove: Šta se STVARNO sprema Srbiji posle promene vlasti

Visoki funkcioneri dosadašnje vlasti upozoravaju na izazove koji čekaju Srbiju nakon izbornog preokreta, dok su pritisci na energetskom tržištu već vidljivi. Ipak, podaci ne potvrđuju da su skok evra i nestašice goriva i gasa neminovni.

Politički preokret u Srbiji otvorio je i pitanje koje najviše zanima građane: da li će promena vlasti doneti i ekonomske potrese, rast evra, skuplje gorivo ili probleme sa snabdevanjem gasom? Nakon poraza vladajućeg bloka na parlamentarnim izborima 25. oktobra, visoki predstavnici dosadašnje vlasti upozoravaju na neizvesnost koja čeka zemlju, dok se u javnosti ponovo otvaraju pitanja stabilnosti dinara i energetske bezbednosti.

Teme za vas

Međutim, važno je razlikovati politička upozorenja od potvrđenih ekonomskih činjenica. Za sada nema dovoljno dokaza da se tvrdi kako su nagli skok evra ili nestašice goriva i gasa neposredan i neizbežan ishod izbornih promena. Istovremeno, Srbija ulazi u period u kojem će morati da rešava nekoliko ozbiljnih ekonomskih i energetskih pitanja.

Šta poručuju funkcioneri posle izbornog poraza?

Predstavnici dosadašnje vlasti upozoravaju na izazove koji čekaju Srbiju nakon izbornog preokreta. Njihove izjave dolaze u trenutku kada se otvaraju pitanja buduće ekonomske politike, stabilnosti tržišta i nastavka postojećih energetskih aranžmana.

Ipak, politička upozorenja sama po sebi ne potvrđuju da Srbiji preti konkretan valutni ili energetski poremećaj. Da bi se procenilo da li postoji neposredna opasnost, neophodno je uporediti izjave funkcionera sa podacima Narodne banke Srbije, stanjem deviznih rezervi, cenama energenata i informacijama o snabdevanju.

Međunarodni izveštaji ukazuju da će buduće vlasti naslediti niz već postojećih izazova. Rojters je 26. oktobra naveo da su među njima zavisnost Srbije od ruskog gasa, američke sankcije koje pogađaju Naftnu industriju Srbije i neizvesnost u vezi sa promenom vlasničke strukture NIS-a.

Da li bi evro mogao naglo da skoči?

Kurs evra jedna je od prvih stvari na koje građani pomisle kada se pojavi politička neizvesnost. Slabljenje dinara moglo bi da poveća troškove uvoza, a posledično i pritisak na cene robe, goriva i pojedinih usluga. Posebno bi bili izloženi građani i preduzeća sa obavezama vezanim za evro, mada stvarni efekat zavisi od vrste ugovora i kretanja kursa.

Ipak, politička promena sama po sebi ne znači da će evro automatski poskupeti. Za takav zaključak potrebno je pratiti kretanje kursa, potražnju za devizama, priliv stranog kapitala, spoljnotrgovinski bilans i mere Narodne banke Srbije.

Podaci NBS pokazuju da su devizne rezerve Srbije na kraju septembra iznosile 29,86 milijardi evra, što je za 946,2 miliona evra manje nego krajem avgusta. Prema podacima centralne banke, rezerve su pokrivale 6,7 meseci uvoza robe i usluga.

NBS je navela da je smanjenje rezervi delom bilo povezano sa otplatom 400,2 miliona evra državnog deviznog duga, ali i sa neto prodajom 230 miliona evra na domaćem deviznom tržištu, koja je uglavnom bila podstaknuta povećanom potražnjom za energentima.

Ovi podaci ukazuju na to da su devizne rezerve tokom septembra smanjene, ali ne dokazuju da sledi nagla deprecijacija dinara. Za procenu valutnog rizika biće važni naredni podaci NBS i eventualne promene na deviznom tržištu.

Goriva je već bilo manje na tržištu: šta se dogodilo?

Za razliku od spekulacija o budućem kretanju evra, problemi sa nabavkom pojedinih naftnih derivata već su bili tema zvaničnih saopštenja. Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je 24. septembra da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu odobrila puštanje oko 5.000 tona evrodizela iz obaveznih rezervi.

Tada je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović objasnila da su kompanije obustavile uvoz zbog visokih troškova dizela, dok je nizak vodostaj Dunava dodatno povećao troškove transporta. Prema njenim rečima, očekivana potrošnja u oktobru iznosila je oko 205.000 tona.

Ova mera pokazuje da su postojali stvarni pritisci na snabdevanje, ali i da je država intervenisala korišćenjem rezervi. Samo puštanje goriva iz skladišta ne znači da je došlo do opšte nestašice na pumpama.

Na dodatnu neizvesnost utiču i međunarodne okolnosti. Ako se visoke cene nafte zadrže, to može da poveća troškove nabavke energenata i oteža obuzdavanje cena goriva. Međutim, za procenu posledica po Srbiju neophodno je pratiti stvarne promene cena sirove nafte, kurs dolara, troškove transporta i odluke domaćih institucija.

Gas je poseban problem: Srbija zavisi od Rusije

Snabdevanje gasom predstavlja još jedan važan izazov, jer Srbija značajan deo svojih potreba pokriva isporukama iz Rusije. Rojters je u izveštaju od 26. oktobra naveo da ruski Gasprom ostaje najveći snabdevač Srbije prirodnim gasom, sa isporukama od oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje.

To znači da će stabilnost snabdevanja zavisiti od nastavka aranžmana, uslova nabavke i širih političkih i energetskih odnosa. Međutim, zavisnost od jednog velikog snabdevača jeste rizik, ali nije dokaz da će gasa nestati.

U izveštaju RTS-a od 6. oktobra, urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković ocenila je da Srbija u grejnu sezonu ulazi sa obezbeđenim zalihama gasa i da ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem. Ta procena objavljena je pre izbora i ne može da garantuje da se okolnosti kasnije neće promeniti, ali je važna za razumevanje zašto najave o neminovnoj nestašici treba pažljivo proveravati.

Posebno pitanje je budućnost NIS-a, koji upravlja rafinerijom u Pančevu. Američke sankcije i neizvesnost oko moguće prodaje ruskog udela mađarskom MOL-u već su stvorile dodatne rizike za energetski sektor. Ako se ta pitanja ne reše na način koji obezbeđuje kontinuitet rada i nabavke sirove nafte, posledice bi se vremenom mogle osetiti i na tržištu derivata.

Ipak, ishod će zavisiti od konkretnih odluka i uslova pod kojima bi se poslovanje nastavilo.

Šta bi građani mogli da osete u novčaniku?

Ukoliko bi se istovremeno pojavili slabljenje dinara, rast cena nafte i problemi sa snabdevanjem energentima, posledice bi mogle da se preliju na veći broj troškova. Skuplji uvoz mogao bi da utiče na cene robe, dok bi skuplje gorivo povećalo troškove prevoza i logistike. U slučaju produženog rasta cena energenata, pritisak bi mogao da se prenese i na proizvodnju, usluge i kućne budžete.

Ali to je mogući scenario, a ne utvrđena prognoza. Za sada nema dovoljno osnova da se tvrdi da će izborni rezultat neposredno izazvati sve ove posledice. Za ekonomiju će biti presudni potezi buduće vlade, reakcije centralne banke, kretanje svetskih cena energenata i rešavanje pitanja NIS-a i gasnog aranžmana.

Između političkih upozorenja i ekonomskih činjenica

Posle izbornog poraza dosadašnje vlasti, ekonomska pitanja postaju i deo političke rasprave o tome šta čeka Srbiju. Upozorenja o mogućim problemima ne treba automatski odbacivati, jer Srbija zaista ima ranjivosti u energetici i izložena je kretanjima na međunarodnom tržištu. Istovremeno, nije opravdano predstavljati rast evra ili nestašice kao izvesne događaje bez podataka koji to potvrđuju.

Za građane će najvažnije biti da li će kurs ostati stabilan, da li će goriva biti dovoljno, pod kojim uslovima će Srbija nabavljati gas i koliko će energetski troškovi opterećivati kućne budžete. Odgovori na ta pitanja neće zavisiti samo od političkih izjava, već pre svega od konkretnih odluka i proverljivih ekonomskih pokazatelja u nedeljama i mesecima koji dolaze.

(Telegraf Biznis)