Tuga: Najmlađi obućar u Srbiji Miloš (23) izgubio lokal zbog 100 dinara!
Milošu Ignjatoviću, najmlađem obućaru u Srbiji, svet se srušio kada je na licitaciji "izgubio" lokal zbog 100 dinara - njegovi Lozničani su mu vratili nadu
O Lozničaninu Milošu Ignjatoviću (23) svojevremeno je Telegraf Biznis pisao kao najmlađem preduzetniku u ovom gradu i najmlađem obućaru u Srbiji.
Svoje sugrađane i naše čitaoce Miloš je zadivio odlukom da po završetku srednje elektrotehničke škole otvori zanatsku radnju u centru grada i što je za četiri godine poštenim radom postao najpopularniji obućar.
Juče je, međutim, Miloš ostao bez lokala od šest kvadrata na Trgu Vuka Karadžića u Loznici zbog svega 100 dinara! Na licitaciji koju je raspisala gradska uprava, a koja je sprovedena juče, za toliko je višu cenu zakupa ponudio vlasnik jedne menjačnice, što znači da Lozničani ostaju bez omiljenog mladog obućara koji im je četiri godine vredno popravljao obuću.
- Oglas kojim je objavljena licitacija sam slučajno video u lokalnim novinama i zaprepastio se. Nije mi bilo jasno zašto se i taj lokal licitira kada sam četiri godine radio u njemu i za to vreme uredno plaćao zakup i ostale troškove. Rečeno mi je da tako mora po zakonu. Izašao sam na licitaciju i bez lokala ostao zbog 100 dinara - kaže Miloš.
Svet se naglavačke okrenuo ovom mladom čoveku kada je shvatio da posle četiri godine mora da se iseli iz lokala u centru grada. Svašta mu je, kaže, prolazilo kroz glavu dok je pokušavao da se pribere. Prisetio se kako je prvi put, kada je završio školu i rešio da osnuje radnju odbijen na konkursu Nacionalne službe za zapošljavanje za podsticajna sredstva. Pa, onda, kada su ga jednom posetili inspektori i naložili da skine tendu. Setio se i slatkorečivih obećanja podrške mladima koji nameravaju da ostanu u gradu i mladim preduzetnicima, posebno čuvarima starih zanata...
A onda i osmeha i pohvala zadovoljnih mušterija, kojima je menjao đonove, krpio patike, "udarao flekice"...
Košmar u glavi mu se razbistrio nakon što je razočaranje i ljutnju podelio na društvenim mrežama, jer su brzo počele da se nižu pozitivne rekacije sugrađana i drugih nepoznatih ljudi. Hrabrili su ga da istraje, pružali podršku, a pojedini i konkretnu pomoć.
- Nisam ni slutio da će ljudi pokazati toliko solidarnosti. Počeo sam ponovo da verujem kako ima nade i kako je ljudska dobrota jača od birokratskih propisa. Dve gospođe su mi besplatno ponudile lokale u centru grada, a jedna od njih mi je, kada sam ljubazno odbio ponudu jer ne želim da je oštetim, ubeđivala da pristanem i da joj umesto kirije koju bih plaćao popravljam obuću dok je živa - priča osmehujući se Miloš.
Posle svega, Miloš priznaje da pozitivnije posmatra život i ljude. Vredelo je, kaže, razočarati se i izdržati još jedno iskušenje, kada ipak saznaš kolika ljubav, sloga i skromnost krase ljude pored kojih živiš.
- Gde god budem otvorio novu radnju izvesno vreme ću besplatno popravljati obuću, a novac od mušterija koje budu insistirale da plate uplatiću u humanitarne svrhe - javno je obećao Miloš.
(D. G.)