Miloš je preduzetnik od svoje 19. godine: On je najmlađi obućar u Loznici (FOTO)

Lozničanin Miloš Ignjatović napunio je 22 godine, a već pune tri je preduzetnik. Osim što je hrabro započeo sopstveni biznis sa samo 19 godina, ovaj mladić je još "neobičniji" zbog posla koji radi.

Dok mladi ljudi beže od zanata, on je jedan stari, gotovo na izumiranju, izabrao za svoje zanimanje. Miloš je obućar, najmlađi u gradu na Štiri.

- Završio sam elektrotehničku školu i nameravao da studiram, ali sam smatrao da treba da imam i neki zanat, kako kažu - u rukama. Kao srednjoškolac sam igrao fudbal i povremeno odlazio u obućarsku radnju našeg porodičnog prijatelja Dragana Jeremića, da mi zakrpi kopačke ili patike. Malo po malo, zavoleo sam taj posao i kada sam završio srednju školu duže od godinu dana svakodnevno sam odlazio kod majstora Dragana i od njega učio zanat. Majstor mi je poklonio jednu mašinu, nabavio sam alat i osnovao sopstvenu zanatsku radnju - priča Miloš.

Teme za vas

Foto: Privatna arhiva

Na startu se razočarao kada je na konkursu Nacionalne službe za zapošljavanje sa podsticajna sredstva za samozapošljavnje ostao "ispod crte". Ali je verovao u svoje snove i nije odustao. Zakupio je lokal od šest kvadrata u centru grada i započeo posao bez državne pomoći.

- Bezbroj puta sam konkurisao za podsticajna sredstva i nigde nisam prošao.Trebalo bi da država pomogne mladim ljudima koji žele da rade. Ja sam se potpuno posvetio ovom poslu i nameravam da ga razvijam tako što bih jednog dana proizvodio kožnu galanteriju, ali bez podsticaja i subvencija to je nemoguća misija. Bude mi malo krivo što se pošten rad još uvek nedovoljno ceni, ali neću odustat uprkos teškoćama - dodaje Miloš.

Mesečno za poreze, doprinose i kiriju mora da izdvoji 200 evra, a na ove izdatke dodaje troškove struje i materijala. Miloš je skroman u prohtevima, pa na kraju meseca mu ostane i čista zarada za - "pristojan život".

- Mnogi bi preko noći da dosta zarade, a poštenim radom tako ne može. Ja sam zadovoljan što mogu da živim od svog rada. Posla ima uvek, preko cele godine, nekada manje, a nekada više. Radim rutinski, lagano, trudim se da mušterije budu zadovoljne, da uvek budem u radnji, da ih ne slažem kada ću da završim obuću koju su doneli na popravku. Lep je osećaj kad shvatiš da ljudi takav trud prepoznaju i cene - kaže Miloš.

Foto: Privatna arhiva

Životni standard u Srbiji je, na žalost, takav da se nova obuća ne kupuje često, pa mnogi odlaskom kod obućara za male pare produžavaju vek starim cipelama, čizmama ili patikama. Ljudi cene zanat, ali upravo zbog niskog životnog standarda krpljenje, pendžetiranje ili popravke ne mogu da se naplate koliko zaista vrede. Sve su to sitni poslovi koji iziskuju dosta rada, a koštaju od 200 do 400 dinara.

Miloš je, međutim, ovaj problem prevladao tako što je vrednim radom i kvalitetom osvojio poverenje svojih sugrađana, pa oni više nisu sumnjičavi, kao pre tri godine, kada su bili iznenađeni što se jedan mladić opredelio za stari zanat.

Pogledajte video: Nenad je poslednji parfemdžija u Srbiji i još čuva tajne svog zanata

(D. Grujić)