Surovi uslovi rada, a otkazi prete za svaku sitnicu: "Radimo kao roboti, pod ogromnim pritiskom"
Ako mislite da vam je posao težak, razmislite dvaput da li je zaista tako. Magacioneri u Amazonu moraju da skeniraju 30 proizvoda u minuti, a smena im traje 12 sati
Jedna od radnica u magacinu kompanije Amazon, Rina Kamings, jednom nedeljno je radila tri dvanaestočasovne smene, u njujorškom skladištu JFK8. Njen posao bio je da prekontroliše i skenira 1,800 paketa u satu, odnosno 30 u jednom minutu.
Upravo ovi radnici, zaposleni u magacinu, pomažu kompaniju da svake godine, posebno uoči praznika, ostvari rekordni broj poslatih paketa, odnosno izvanrednu prodaju. Brza isporuka je Amazonu donela zaradu u iznosu od 87 milijardi dolara, u četvrtom kvartalu 2019, što je uvećalo i račun prvog čoveka kompanije, Džefa Bezosa, za 12,8 milijardi dolara.
Amazon je nedavno potpisao i novi ugovor o gradnji još jednog njujorškog magacina, koji će se prostirati na više od 40.000 metara kvadratnih. Ali, ova vest ne usrećuje sve. Na jednoj strani su zadovoljni šerholderi Velike jabuke, a na drugoj - napaćeni magacioneri, među kojima je i mnogo žena.
Primera radi, u novembru, odnosno u pretprazničnoj atmosferi, Kamings je bila jedna od 600 radnika iz magacina Amazona, koji su potpisali peticiju da se zaposlenima obezbede bolji uslovi rada. Oni traže od rukovodioca kompanije da uvede 2 pauze od po 15 minuta, i jednu dužu od pola sata.
Osim toga, apluju na visoki stepen povreda na radu, koji je čak tri puta veći nego u ostalim nacionalnim prosečnim magacinima, ustanovila je organizacija "Occupational Safety and Health Administration".
- Postoje dani kada pomislim kako sam samo prepuštena božijim rukama - kaže Rina Kamings, i dodaje da je jedina novina koju je Amazon uveo, nakon što je vest o povredama postala javna, instaliranje monitora koji bi trebalo da radnicima pošalju poruku kako, eto, kompanije motri i misli na njih.
Kamings kaže da Amazon sumnja u procene OSHA-e, ali da je to samo način da izbegnu odgovornost. Povrede se i dalje dešavaju, posebno na pokretnim trakama. Ako se desi na je u pakovanju neka tečnost, koja se prospe na traku, oni moraju da zaustave proces i očiste traku, a onda ponovo žure da se vrate u proces skeniranja i prosleđivanja jer su uvek knap s vremenom.
- Ljudi stalno dobijaju otkaze, bukvalno i zbog sitnica - kaže ona.
Konkretno ova devojka, Rina Kamings, ima problem s vidom i zato po zakonu mora da ima povlašćene uslove rada, međutim, ona kaže da je menadžeri stalno prebacuju na odeljenja za koja nije sposobna. Jedan od njih me je pitao da li sam sigurna da ne vidim? Njen savetnik je poslao sve dokaze i upute nadležnim službama radi boljih uslova rada, ali su oni ingorisani.
Rejmond Veles je radio na pakovanju od oktobra 2018. do novembra 2019, a od njega se očekivalo da spakuje 700 artikala u jednom satu. Oni koji ne ispune kvotu - dobijaju otkaz.
- To je jedino o čemu brinu. Nimalo ih ne zanimaju zaposleni, već samo roboti - kaže Veles, i dodaje da se mnogo puta zbog posla osećao loše, ali kad ode kod doktora, on mu da aspirin i pošalje nazad na posao. Njegov kolega, Huan Espinosa, dao je otkaz zbog surovih uslova rada.
- Moj zadatak je bio da slažem pakete na police, i to 400 za 60 minuta. Nisam mogao da izdržim. Ja sam ljudsko biće, a ne robot - ističe Espinosa.
Njihov rad ne prate menadžeri, već algoritmi. Kompjuter sve snima, tako da nema šanse za "hvatanje krivih linija". Ako naprave malo veću pauzu između slaganja artikala, algoritam to detektuje, na osnovu toga se obradi izveštaj, a radnik dobija otkaz.
(Telegraf Biznis)