Gde je gradski prevoz u Evropi najskuplji, da li cene prate standard i kako se rangira Srbija?

Zvanično, na svetskom nivou, najskuplji gradski prevoz ima London, a najjeftiniji Buenos Ajres. Ako "zavirimo" u cenovnike nekoliko evropskih gradova, uključujući Beograd, evo kako stoje stvari...

U komparaciji cena gradskog prevoza u najprometnijim evropskim gradovima, fokusiraćemo se na mesečne karte za zaposlene. Počnimo od naše zemlje, odnosno od glavnog grada.

Teme za vas

Zaposleni građani republike Srbije, koji žive u Beogradu u zonama 1 i 2, za mesečnu BusPlus kartu moraju da izdvoje 3.275 dinara, a 285 dinara manje daju oni koji prevoz koriste samo u 1. zoni.

Putnici kojima je prevoz potreban i za 3. zonu - mesečnu kartu plaćaju 3.890 dinara. Dakle, možemo reći da je prosek 30 evra.

Zagrepčani i Ljubljančani prevoz mesečno plaćaju čak 45 evra, u proseku, samo šest evra manje u odnosu na Beč, u kojem ova usluga košta 51 evro, slično kao i u Briselu.

U 2020. London nastavlja da dominira kada je reč o paprenim cenama karata za gradski prevoz, pa tako ovde mesečna karta košta 160 evra, i to samo za prve dve zone, a London ih ima 9.

Mnogi žitelji britanske prestonice se, zbog visokih cena stanova u centru, odlučuju za periferiju, odnosno zone 3-9, pa im je cena karte skuplja.

U Barseloni, mesečna karta za metro i autobus, u prvoj zoni, košta 40 evra, a ona koja uključuje 10 vožnji - vredi 11 evra. Jasno je da se ovde, kao i svuda u svetu, najviše isplate mesečne karte. Madrid drži još jaču cenu, a ona iznosi 53 evra.

Svaka država uređuje i specifične povlastice za svoje građane, bilo da je reč o deci, studentima, penzionerima, nezaposlenim licima, ili o porodičnim i grupnim kartama.

AB zona u Berlinu podrazumeva centar i okolinu, a cena mesečne karte gradskog prevoza za nju je oko 80 evra. U Minhenu ćete ovaj "luksuz" platiti 66 evra. U Istanbulu i Budimpešti gradski prevoz mesečno košta 28 evra.

Podsećamo, Luksembrug je od 1. marta zvanično postao prva država sa besplatnim javnim prevozom. 

Vlasti su ukinule karte za vozove, tramvaje i autobuse kako bi pomogle smanjenju zagađenja, a ujedno i siromašnijim građanima. U Buenos Ajresu mesečna karta je 15 evra.

U odnosu na prosečne plate u navedenim zemljama Evrope, jasno je da beogradski javni prevoz nije nimalo jeftin. Primera radi, ako je prosečna plata u prestonici nepunih 70.000 dinara, a cena mesečne karte 3.500, ona čini 20. deo plate.

U Minhenu, prosečna zarada stručnjaka bez odgovornosti prema osoblju iznosi 4.500 evra mesečno, a mesečna karta košta 66 evra, odnosno čini ugrubo 65. deo plate.

(Telegraf Biznis)