Šta je novac iz helikoptera i da li je svet već u recesiji?

U fioci bankara centralnih banaka već decenijama netaknut stoji predlog nobelovca Miltona Fridmana, "takozvani novac iz helikoptera" ili "kiša para"

Zbog pandemije korona virusa SAD, EU i Nemačka su odobrile milijarde evra i dolara kredita i pomoći, piše Dojče vele, uz pitanje: Da li su to pokušaji da se spreči recesija ili se svet već u njoj nalazi?

Teme za vas

U fioci bankara centralnih banaka već decenijama netaknut stoji predlog nobelovca Miltona Fridmana, "takozvani novac iz helikoptera".

Fridman je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara - ni iz čega - i potom ga daje građanima tako da "pada po ljudima kao da ga neko baca helikoptera".

Dojče vele tu ideju naziva "kiša para" i dodaje da danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo "luda ideja".

Koncept ''kiše para'' mogao bi postati društveno prihvatljiv", smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Bundesbanke, Ditrih Šonvic. Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke, za tu ideju je rekao da je "veoma zanimljiva".

Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je istrošila gotovo sve svoje mogućnosti.

- Devedesetih godina, tadašnji šef američke centralne bank, Ben Bernanke, napravio je za centralnu banku Japana listu mera koje bi mogle da se preduzmu za jačanje ekonomije - rekao je analitičar Komercbanke Ulrih Lojhtman i dodao:

- Centralne banke sveta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu, osim poslednje tačke: kiše para.

"Kiša para" tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.

Naravno, ne radi se zapravo o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.

Danijel Koen, francuski ekonomista još je u jesen 2019. predložio da ECB svakom građaninu u Evrozoni za Božić isplati ili uplati 1.000 evra. Kritičari se, međutim, plaše da bi efekat mogao brzo da se izgubi. Mnogi građani bi moglu doći u iskušenje da taj dodatni novac - uštede - umesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju.

Izuzetna vremena ponekad zahtevaju izuzetne mere, piše Dojče vele, i dodaje da je ključno pitanje da li je očaj centralnih bankara dovoljno velik da iz bunkera izvuku najekstremnije oružje monetarne politike.

(Telegraf Biznis/Tanjug)