Balkanci koji su otišli da rade u ovu zemlju vraćaju se puni para: Bliže je od Nemačke, a plate veće

U poslednjih nekoliko godina evropska domaćinstva suočavaju se sa snažnom krizom troškova života, koju su dodatno pogoršali ruska agresija na Ukrajinu i poremećaji u snabdevanju nakon pandemije. Mnoge porodice primorane su da stegnu kaiš, a brojna domaćinstva i dalje prate svaku potrošenu kunu, čak i sada, kada se inflacija približava ciljanim dva odsto Evropske centralne banke.

Jedan od korisnih pokazatelja prihoda jeste „medijan ekvivalentnog raspoloživog dohotka“ – tipični prihod po osobi, prilagođen veličini domaćinstva i umanjen za poreze. Prema podacima za 2024. godinu, medijan takvog dohotka u 34 evropske zemlje kreće se od 3.075 evra u Albaniji do čak 50.799 evra u Luksemburgu.

Teme za vas

Unutar Evropske unije, najniži medijan ima Bugarska – 7.811 evra, dok EU prosečno iznosi 21.582 evra. Hrvatski medijan ekvivalentnog raspoloživog dohotka je 12.344 evra. Na vrhu liste, pored Luksemburga, nalaze se Švajcarska i Norveška, a zatim Danska, Austrija, Irska, Holandija i Belgija, sa iznosima između 30 i 35 hiljada evra. Iznad proseka EU su i Finska, Nemačka, Švedska i Francuska. Zanimljivo je da je Austrija daleko iznad Nemačke, u koju tradicionalno odlazi više Hrvata.

Na dnu liste nalaze se Severna Makedonija, Turska i Crna Gora. U EU, pored Bugarske, manje od 10.000 evra medijana imaju i Mađarska i Rumunija. Podaci jasno pokazuju podelu: zapadne i severne članice EU imaju najviše medijane prihoda, dok južne i istočne države znatno zaostaju. Razlika između Luksemburga i Bugarske prelazi 40 hiljada evra.

Dr Stefano Filauro, docent na Univerzitetu Sapienza u Rimu, izjavio je za Euronews Business: „Nivo prosečnog blagostanja u 2024. odražava dugoročne strukturne faktore, poput istorijskih razvojnih puteva, industrijalizacije i razvoja socijalnih sistema.“

Ekonomistica Međunarodne organizacije rada (ILO) Giulia De Lazzari dodaje da razlike u produktivnosti i ekonomskoj strukturi dodatno objašnjavaju jaz: „Veća produktivnost omogućava državama isplatu viših plata.“

Zemlje sa snažnim sektorima poput finansija, IT industrije ili napredne proizvodnje imaju veće plate, dok države koje zavise od poljoprivrede ili osnovnih usluga imaju niža primanja.

Ako se dohodak prilagodi standardu kupovne moći (PPS), razlike postaju manje, ali i dalje značajne. Medijan ekvivalentnog dohotka u PPS-u kreće se od 5.098 PPS u Albaniji do 37.781 PPS u Luksemburgu. Prosek EU iznosi 21.245 PPS, dok je najniži među članicama u Mađarskoj – 11.199 PPS. Razlika između najnižeg i najvišeg medijana u EU iznosi oko 26.500 PPS, naspram gotovo 43.000 evra u nominalnom iznosu.

Države poput Poljske, Rumunije i Bugarske znatno bolje stoje kada se primanja mere prema kupovnoj moći nego prema nominalnim iznosima. Među četiri najveća EU ekonomije, Nemačka i Francuska zadržavaju nivoe iznad proseka, dok Italija i Španija blago zaostaju.

(Telegraf Biznis/Dnevno)