Šta možemo da naučimo iz krize: Koji poslovi sada imaju manje šanse da propadnu

Ko opstaje u doba krize i u šta u budućnosti treba više ulagati?

Naša planeta definitivno nije imuna na krize bilo koje vrste, ali zdravstveni i ekonomski potresi ostavljaju posledice na društvo u celosti. Od Velike depresije, preko SEK iz 2008, pa do situacije u kojoj se nalazimo danas - da li smo nešto naučili, i ima li "proverenog recepta" za odolevanje ekonomskim padovima?

Teme za vas

Sve je počelo u Kini, ubrzo se prenelo na ceo svet, a najviše u Evropu, gde korona virus svakodnevno utiče na zdravlje ljudi, privredu, posao. Poslodavci nisu u stanju da održe biznis bez profita, neki radnici su primorani da ostanu bez posla, a pitanje je da li vlade imaju dovoljno resursa da podrže sve ugrožene sektore.

Prema statistici, oko 20 odsto novih biznisa propadne tokom prve dve godine, 45 odsto u prvih 5 godina, a čak 65 procenata "novih poslova" propadne nakon 10 godina, iako su do tada već ostvarili neki staž. Samo četvrtina opstaje 15 godina, pa i duže. Postavlja se pitanje, u šta je pametno ulagati?

Sudeći po aktuelnoj situaciji, poslovi s hranom i pićima imaju manje šanse da "propadnu", dok su turizam i ugostiteljstvo podbacili, jer svakako nisu na listi prioriteta. Ova dva sektora su, uz avio-prevoz, trenutno najviše ugroženi, a odmah iza njih je sektor prodaje, u domenu stvari koje nam nisu neophodne.

S druge strane, ono što "neće stati" jesu poslovi koji se bave proizvodnjom ili prodajom odeće i opreme za bebe i decu, jer se one takođe smatraju neophodnim. Pre nekoliko dana je postao viralan video mame iz Amerike koja panično plače, jer je u radnji nestalo svih paketa pelena.

Mediji, kao sedma sila, i tehnologija - stoje na visokoj poziciji.

Od kada je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, možemo da primetimo da su svoje poslovanje privremeno obustavili brojni saloni lepote, poslastičarnice, butici, a neki drugi koji i dalje rade - imaju manje posle, jer ljudi nema. Jedino gde, logično, primećujemo gužvu - jesu supermarketi i samostalne trgovinske radnje.

Tržni centri rade, ali kraće i "u miru", jer kupci izbegavaju gužve. Pad profita će osetiti i bioskopi, pozorišta koja već nepovoljno stoje, koncertne sale.

Iz ove, ali i svake druge ekonomske krize, možemo da naučimo i zašto je važno štedeti. Ljudski strah je glavni pokretač za ostavljanje novca sa strane, a ne pozamašna suma na računu - kako mislimo.

Kao što su u vreme krize u Aziji ljudi kupovali devize, tako naši ljudi sada kupuju evre, za "svaki slučaj". Iako zaliha sada ima dovoljno, a rafovi su popunjeni, ovakve situacije nas uče da pametnije raspolažemo novcem.

Prema podacima aktuelnog istraživanja, 4 od 10 Evropljana ne ostavlja novac sa strane svakog meseca, a situacija je gora u slabije razvijenim zemljama. Letonija i Grčka u ovome prednjače. S obzirom na to da ne možemo predvideti budućnost, uvek je mudro čuvati novac.

Što se tiče ulaganja u zlato, mišljenja su podeljena.

Zanimljivo je da studije pokazuju i da najviše štede roditelji i milenijalci, a najmanje građani koji imaju preko 65 godina. Kao osnovni razlog za štednju, i prvi i drugi navode "iznenadne situacije i troškove" - čak 67 odsto njih ostavlja novac sa strane zbog toga, a ne zbog konkretnih ciljeva.

Sada kada imamo situaciju da se širom sveta ljudi javljaju birou za zapošljavanje, jer ostaju bez posla u privatnim firmama, ovaj razlog za štednju dobija još veći smisao. S druge strane, sve i da država pomogne ugroženim osobama i sektorima u ovim situacijama - i ona tada zalazi u sferu "nenadoknadivih gubitaka", koji usporavaju oporavak privrede.

Ovakve krize, koje se tiču zdravlja i ekonomije, uče nas i tome da su ljudski odgovori na istu situaciju - različiti. Od Italijana, najviše ugroženih, koji pevaju na balkonima u karantinima, do ljudi koji panično kupuju toalet papir, brašno, sredstva za dezinfekciju i ostale stvari, iako nisu prvi "na udaru".

Učimo i da oni koji "rade za sebe" - nisu uvek u dobroj poziciji, bez obzira na neku vrstu slobode koju uživaju. Na primer, Velika Britanija sada ima problem upravo sa njima, a oni čine 15 odsto stanovništva. I u drugim razvijenim zemljama, milioni radnika nemaju ugovore s velikim kompanijama ili firmama, pa tako ni finansijsku sigurnost kada dođe trenutak da moraju da "prestanu da rade" na neko vreme.

I neki influenseri, posebno oni kojima su brendovi plaćali da promovišu neka mesta, na primer, da se slikaju na trgu neke svetske metropole u odeći tih modnih kuća, sada takođe "trpe", jer su putovanja zabranjena, a brendovi imaju druge prioritete da se izbore s krizom.

Mnogi su u poslednje vreme, kako je Jutjub i Instagram scena sve "jača", pomalo počeli da zavide blogerima na "slobodnom vremenu", novcu koji dobijaju i tome slično, ali se u ovakvim situacijama vidi da i ovaj posao, kao i razni drugi, nije idealan.

Kriza nas uči i da "globalna bajka" ne sme biti samo na papiru, mada se ovaj put u neku ruku ispostavilo da je tako, budući da EU danima nije reagovala na vapaje Italijana. I dok smo svi mi, iz drugih delova sveta, situaciju s koronom predugo vezivali samo za Kinu, virus je uzeo maha i pogodio sve svetske lokacije: počev od zdravlja, preko proizvodnje, do opšte ekonomije i bankarstva.

Sada se svuda u svetu ispostavilo i da mnogo više treba ulagati u zdravstvene sisteme, jer "pucaju" i oni koji su važili za stabilne poput švajcarskog, zatim u digitalizaciju i savremenu tehnologiju.

(B.Đ.)