Imaju keca u rukavu: Njihov program koji čuva radnike i jača privredu, sada svi kopiraju

Prema mišljenju stručnjaka, program Kurzarbeit, sačuvao je većinu kvalifikovanih radnika tokom Svetske ekonomske krize

Zgrada nemačke vlade / Foto: Shutterstock

Alat kojim nemačka vlada namerava da ograniči otpuštanja u uslovima ekonomskih potresa, uzrokovanih epidemijom korona virusa, postao je novi "izvozni hit" najveće evropske ekonomije.

Alat se zove "Kurzarbeit", a radi se o programu tokom kojeg kompanije suočene s ekonomskom krizom radikalno skraćuju satnicu radnicima ili ih šalju na neplaćeni odmor, a država nadoknađuje veći deo njihove izgubljene zarade, prenosi Poslovni.hr.

Konkretno, radi se o isplati 60 odsto plate radnika pre krize, a isplatu sprovodi Savezna kancelarija za rad, koja isplaćuje i nadoknade za nezaposlene.

Prema mišljenju Anke Hasel, profesorke javnih politika na berlinskom univerzitetu Hertie, ovaj program je sačuvao većinu kvalifikovanih radnika u nemačkim kompanijama u vreme krize 2008. i 2009. godine, i omogućio tako brz oporavak nemačke privrede.

Kako piše "Financial Times", vrednost "Kurzarbeit-a" uočile su i ostale evropske zemlje. Naslanjajući se na tradiciju države blagostanja, Danska, Švedska i Norveška sledile su Nemačku u uvođenju velikih subvencija za radnike koji bi u suprotnom bili otpušteni. Sličan program uvodi i Velika Britanija.

Isplata koja podrazumeva po 60 odsto "izgubljene plate", za 2,3 miliona radnika koji će ući u "Kurzarbeit", vredi oko 10 milijardi evra

Foto: Shutterstock

Prošlog petka, ministar finansija VB Riši Sunak, predstavio je program u sklopu kojeg poslodavci mogu da apliciraju za novčanu pomoć kojim bi pokrili veći deo plata. Takva pomoć može pokriti do 80 odsto plate radnika, odnosno do 2.500 funti mesečno (oko 2.700 evra).

Slične mere imale su i Španija, odnosno Francuska, a nedavno su ih izmenile u pravcu "njemačkog modela".

Očekuje se da će broj zahteva za "Kurzarbeit" programom porasti u narednim nedeljama, s obzirom da epidemija korona virusa uzima sve veći danak u nemačkoj privredi.

U proteklih nekoliko dana, industrijski divovi poput Folksvagena i BMW-a zaustavili su proizvodnju u većini svojih fabrika, malim i srednjim preduzećima prihodi su zaustavljeni, a mere suzbijanja epidemije zatvorile su hotele, restorane i kafiće.

Vlada očekuje da će oko 2,35 miliona radnika ući u "Kurzarbeit", a to će državu koštati malo više od 10 milijardi evra. Ipak, to neće biti problem za Saveznu kancelariju za rad, koja je pripremila zalihu od 26 milijardi evra.

Radi poređenja, na vrhuncu krize 2009. godine, u ovom programu je bilo znatno manje radnika - 1,4 miliona.

Inače, "Kurzarbeit" postoji još od početka 20. veka, ali je prvi put pokrenut pre 12 godina. Zahvaljujući njemu, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj pala je sa 7,9 odsto, na početku krize, na 7 odsto u maju 2009. godine.

Nezaposlenost među članicama OECD-a u tom razdoblju je porasla na 8,6 procenata.

Video: Vučić: Penzije isplaćujemo odjednom 10. aprila zajedno sa dodatnih 4000 dinara

(Telegraf Biznis)