Firme pokreću sudski postupak naplate nakon 9 meseci čekanja. Problem bi mogao dodatno da se pogorša

Naplata potraživanja preduzeća i dalje je jedan od najvećih problema u privredi Srbije, a situaciju sada kvari i korona

Kompanije u Srbiji svoja potraživanja, u proseku, naplate za godinu dana i sedam meseci, što loše utiče na njihovu sposobnost da plaćaju svoje redovne obaveze, a izvesno je da će novonastala situacija usled pojave korona virusa - dodatno prolongirati naplatu i produbiti ovaj problem.

Teme za vas

"Posebno u situaciji kad sudovi i drugi državni organi ne rade punim kapacitetom", kažu iz NALED-a.

S druge strane, ističu da bi država mogla da pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti, tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi, što je jedan od čestih apela privrednika upućenih resornim institucijama od proglašenja vanrednog stanja.

- Nije lako proceniti kako će se pandemija korona virusa odraziti na likvidnost naše privrede. Očekivano je da se ista situacija oslika na celu Evropu - kaže Dejan Vuković, potpredsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam.

Pozivajući se na izveštaj "European Payment Report 2018", navodi da su srpske firme i do sada pokretale sudski postupak naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok su njihove evropske kolege to činile tri puta brže, te se na taj korak, u proseku, odluče nakon 82 dana čekanja.

Vuković naglašava da će popravljanju situacije sa naplatom potraživanja, nakon prolaska pandemije virusa, pomoći izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine.

Pored unapređenja zakonskog okvira, deo odgovornosti je i na samoj privredi, ističe Vuković.

- Ukoliko epidemija bude relativno brzo zaustavljena, privreda bi i sama mogla da utiče na dužinu postupka naplate, tako što bi znatno ranije zahtevala pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, kompanije su kod nas i do sada bile sklone tome da pokušaju da se vansudski naplate, jer tako izbegavaju troškove postupaka koji prema "Doing Business" listi iznose čak 40 odsto vrednosti potraživanja - ističe Vuković.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju, rešenje može da bude angažovanje specijalizovanih kompanija koje se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Kada je reč o razlozima neplaćanja, u "European Payment Report 2018" je navedeno da je ubedljivo najveći problem što kompanije nemaju dovoljno novca.

U Evropi svaka druga kompanija koja kasni sa plaćanjima (54 odsto) - čini to zato što je u finansijskim problemima, u Srbiji je to mnogo češći slučaj, pa 72 odsto firmi kasni s izmirenjem duga.

Veliki problem je i administrativna neažurnost kupaca, s kojom se kod nas bori svaka treća kompanija, dok je svaka četvrta upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika.

(Telegraf Biznis/Tanjug)