Najveći izazov naplata, najvažnije odlaganje poreza, privrednici čekaju sutra

Većina privrednika navodi da vanredno stanje utiče umereno ili vrlo negativno na njihovo poslovanje

Najveći izazovi sa kojima se privrednici suočavaju u dobra korone jesu problemi sa naplatom i likvidnošću, pad tražnje, ali i problemi sa redovnom isplatom zarada, a većina privrednika smatra da je najvažnije da se dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade, saopštio je NALED.

U saopštenju se navodi da u Srbiji gotovo da ne postoji pojedinac koji smatra da pandemija neće imati negativne posledice po poslovanje, a čak 69 odsto privrede predviđa da će te posledice trajati od šest meseci do godinu dana.

To je pokazalo istraživanje NALED-a sprovedeno među 110 kompanija i preduzetnika. Među anketiranima privrednicima čak 97 odsto navodi da vanredno stanje utiče umereno ili vrlo negativno na njihovo poslovanje.

Najveći izazovi sa kojima se suočavaju jesu problemi sa naplatom i likvidnošću (kod čak dve trećine ispitanika), pad tražnje (45 odsto), ali i problemi sa redovnom isplatom zarada (32 osto), organizacijom rada i redovnim izmirivanjem obaveza ka državi.

Oči cele privrede uprte su u sutrašnje predstavljanje mera podrške i čak 89 odsto njih smatra da je najvažnije da dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade jer je to ključna mera koja pomaže privredi da preživi.

Uz to, polovina bi oberučke prihvatila i najavu države da će garantovati plasman povoljnih kredita za likvidnost.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović podseća da je ta organizacija na samom početku krize definisala set od 10 ključnih mera za oporavak privrede, sa posebnim akcentom na mala preduzeća i preduzetnike i pozdravila je usvajanje mera podrške koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić.

Podaci ankete pokazuju da 63 odsto privatnog sektora očekuje da će im se prihodi značajno smanjiti usled COVID-19 krize i to za više od 50 odsto.

To su pre svega preduzeća u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta, zaštite životne sredine, ali i poljoprivrede. Ostatak privatnog sektora očekuje umereno smanjenje prihoda - do 20% prihoda, što se pre svega odnosi na sektore poput zdravstvene i farmaceutske industrije, IT sektora, banaka i advokatskih kancelarija.

Jovanović kaže da se pokazalo da organizacije očekuju da će na mere vanrednog stanja morati da reaguju smanjenjem broja radnika i obima proizvodnje.

Ispitanici procenjuju da će morati da otpuste oko 1.100 radnika (u proseku 30 po preduzeću) ili 18 odsto radne snage ukoliko ne bude mera podrške.

- Trećina bi morala da pribegne toj meri, a oko petine bi zaposlene poslalo na neplaćeno odsustvo. U tom smislu ključna je podrška države da se spreči veći rast nezaposlenosti - dodaje Jovanović.

Dok bi 50 odsto probalo da prebrodi krizu smanjenjem troškova (radnika i proizvodnje) u slučaju nepostojanja podrške države, druga opcija je korišćenje viškova iz prethodnog perioda, a na trećem zaduživanje kod banaka.

NALED podseća da u paketu podrške nikako ne bi trebalo zaboraviti lokalne samouprave koje se takođe suočavaju sa problemom likvidnosti te je neophodno uspostaviti fond za gradove i opštine najviše pogođene pandemijom.

(Telegraf Biznis)