Postoje uslovi: Evo ko nema pravo da koristi paket mera za spas privrede
Postoji nekoliko kriterijuma koje će firme morati da ispune
Paket mera za spas ekonomije, koji je predstavljen pre dva dana, vredan je 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara. To predstavlja polovinu našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije.
Teme za vas
Koktel mera za buđenje: Imamo li šanse za "nju dil", makar u našoj privredi?
Zavirite u detaljan pregled mera: Četiri seta države da naša privreda pobedi koronu
Prvi set mera odnosi se na poreske olakšice, odnosno odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate.
Drugi set mera podrazumeva direktna davanja preduzećima, kroz isplatu tri minimalne zarade.
Treći set mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije.
Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.
U međuvremenu su se pojavile i dileme, ko neće moći da ostvari pravo na ove državne mere.
Kako je i sam ministar finansija obrazlažući paket mera, rekao, pravo na državnu podršku nemaju preduzeća koja su tokom vanrednog stanja otpustila više od 10 odsto radnika.
Zatim, ni i ona koja su zamrzla (privremeno prekinula) svoje poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno 15. marta.
Minimalnu zaradu neće moći da dobiju ni radnici na crno, ako ih ima neprijavljenih u firmi.
Kada je reč o trećem paketu mera, odnosno likvidnosti za preduzeća, na sredstva koje će banke raspoređivati, neće moći da računaju firme koje nisu redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.
Ti kriterijumi se, kako je najavljeno neće tolerisati, odnosno, da bi se koristila garantna šema koja služi da se prevashodno ojača poverenje između države, banaka i privrednika, preduzeća moraju da dokažu da su izmirivali redovno obaveze prema državi, prema bankama, zaposlenima.
Govori se i o tome, da jeftine kredite, i pomoć za likvidnost neće moći da dobiju velike kompanije, kao ni firme koje se bave određenim delatnostima, poput igara na sreću, prometom naftom i naftnim derivatima i dr.
(Telegraf Biznis)