≫ 

Paket mera za spas privrede: Ko ima pravo na novčanu injekciju, a kome će država "čuvati kičmu"

 ≫ 

"Država će podneti najteži teret mera".

Donet je Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom korona virusa.  On sadrži finansijsku injekciju za podršku radnicima u vidu plata, podršku preduzećima u pogledu poreza i likvidnosti.

Pomoć se odnosi i na preduzeća u vidu pokrivanja minimalaca za svakog zaposlenog, posebne pogodnosti za mikro, mala i srednja preduzeća, za koja će biti izdvojeno 700 miliona evra.

- Stojim ovde sa sveoobuhvatnim merama. Jedna je borba za svako radno mesto. Druga pomoć za mala, mikro i srednja preduzeća - rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Kako je rekao polovina godišnjeg budžeta je iznos koji je država spremila za pomoć privredi. To je, dodaje, paket vredan skoro 700 miliona evra, i 11 odsto našeg BDP. Podeljena je pomoć u 4 dela.

Uplata minimalca polovinom maja. Pomoć građanima po okončanju vanrednog stanja

Prva mera

- odlaganje poreza i doprinosa

- odlaganje plaćanja poreza na dobit

- oslobađanje plaćanje PDV

Druga mera

Direktna pomoć od tri minimalne zarade za sva preduzeća, za svakog zaposlenog. 

- Svim preduzetnicima, paušalcima i malim preduzećima, daćemo tri minimalne zarade svakom zaposlenom u tim preduzećima država će uplatiti nešto više od 90.000 dinara direktno na račun. Vlada predlaže i 50 odsto zarade onima koji su dobili rešenje o prekidu rada (oko 900.000 ljudi) - rekao je Mali.

On je istakao da taj novac ide zaposlenima u preduzećima, verovatno na posebne račune, dodao je, kako bi se izbegla bilo kakva zloupotreba.

Treća mera

Masovna podrška za likvidnost, 200 miliona evra, odnosno 2, 2 milijarde evra iz Fonda za razvoj, jeftini krediti. To su krediti iza kojih stoji država.

Ovaj program se neće primenjivati na ona preduzeća koja su smanjila svoj broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Četvrta mera

Pomoć svakom punoletnom građaninu Srbije u iznosu od 100 evra. 

- Izdvojićemo oko 70 milijardi dinara iz budžeta, i svakom punoletnom građaninu uplatiti uplatiti iznos od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti - rekao je Mali  On je istakao da je to veliki znak podrške i želje da se unese jedna dozu optimizma.

- Da pokažemo koliko je Srbija u ovom trenutku jaka, i da svakom sugrađaninu omogućimo da dobije oko 12.000 dinara. To je dobro za povećanje potrošnje, likvidnosti, ali i način na koji, kao država želimo da podržimo sve građane da zajedno prođemo kroz sve ovo - rekao je Mali.

Konferencija, Siniša Mali Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Korporativne obveznice

Mali je istakao da će jedan od načina finansiranja biti i uvođenje korporativnih obveznica.

- To je jedan od načina finansiranja na koji velika preduzeća mogu da računaju. Kod nas je regulativa malo komplikovano, zato radimo na njenom prilagođavanju, kako bi velika preduzeća došla do sredstava za nove investicije i novi rast -

"Nismo mi krivi, ceo svet je u krizi"

Mali je obrazlažući paket mera rekao da za ovu krizu nismo mi krivi, već da je ona pogodila ceo svet. On je rekao da će zato država podneti najteži teret mera.

- Vada ostaje dosledna da u javnom sektoru nema smenjenja plata i otpuštanja, penzije ostaju iste. Takođe, poštovanje privatnih subjekata, siguran posao i prilivi - rekao je on.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je država prihvatila 90 odsto predloga različitih udruženja i asocijacija privrednika i da će usvojeni paket mera sačuvati radna mesta, likvidnost i proizvodnju u zemlji.

Ovaj paket mera, istakao je Čadež "čuva kičmu privrede" a u narednih desetak dana vlada će usvojiti niz akata koji će omogućiti da se mere sprovedu.

Predsednik PKS se u ime privrednika, udruženja i asocijacija, kao i članica Komore zahvalio državi što je saslušala glas privrednika.

- Ljudi imaju probleme, pa smo morali da pritiskamo da se mere što pre uvedu i da budu baš ovakve, jer mogu da sačuvaju likvidnost i radna mesta. Ove mere uključuju sva preduzeća, da očuvaju svoje poslovanje, a da kada sve prebrode - mogu da dodju do investicionog novca - rekao je Čadež.

- PKS će biti partner kompanijama 24/7. Sa vladom ćemo razgovarati kako je najlakše i najbolje da ove mere dođu do onih kojima su najpotrebnije, kojima je vazan svaki sat, svaki dan - rekao je Čadež.

Siniša Mali, Marko Čadež Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Šta sve obuhataju mere, detalji

PRVI SET MERA:

Pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine:

- Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

- Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Ta mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

-Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Ta mera ima za cilj da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Covid-19.

DRUGI SET MERA:

Odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru - uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50 odsto minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada .

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika.

U skladu sa tim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba.

Predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

TREĆI SET MERA:

Usmeren je na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa.

Ovim programom Vlada Srbije želi da minimizira spoljne uticaje, kao što su pad tražnje i prekid lanaca snabdevanja, i njihove posledice, kao što su smanjenje zaposlenosti i nelikvidnost, na poslovanje srpske privrede.

Program predviđa dve mere:

1. Program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

2. Garantne šeme za podršku privredi u uslovima ?ovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.

Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

ČETVRTI SET MERA:

Odnosi se na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.

(Telegraf Biznis)

Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Goran

    31. mart 2020 | 17:33

    Simpatične mere !!! Od jos simpatičnijih ljudi ! Ne bih se bas kladio ni na jedne a ni druge !!

  • Preduzetnik paušalac

    31. mart 2020 | 18:49

    Znači ništa, čak nam ni poreze i doprinose za par meseci nisu otpisali nego odložili. Kao nude nam kredite sa 1% kamate koje nam banke ni u snovima neće dati, to je već rezervisano za velike. Važno je da penzioneri i javni sektor (zaštićeni kao beli medvedi, ali sigurni glasači) dobiju po bednih 100 eura. Isto kao onda po 1000 što smo dobili. Zatvaram radnju i radiću na crno kao i svi normali ljudi i sam ću da otpišem sve državne namete.

  • Djordje

    14. april 2020 | 14:10

    Interesuje me ako drzava daje 30000 din. preduzetnicima po radniku i taj preduzetnik dobije tih 30000 koje bi trebao dati radniku, a radnik vec radi sve vreme u toj firmi i dobija normalnu platu recimo 40000 u toku ove krize po mesecu, gde onda idu 30000 od drzave koje je preduzetnik dobio za radnika, a receno je da ne ide kao plus na platu??? Znaci radnik sve vreme radi i dobija normalnu platu a novac od drzave ko onda dobija ako ne radnik kao plus na platu???

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>