I banke u Srbiji trpe zbog korone. Ipak, spremaju se sredstva za likvidnost preduzeća

"Očekujemo da bude odobren novi paket podrške regionu"

Dubravka Negre

Šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre izjavila je da se očekuje da sledeće nedelje bude odobren novi paket za zemlje van EU vredan više milijardi evra koji će imati za cilj pomoć kako javnom, tako bankarskom sektoru i malim i srednjim preduzećima.

Ona je na onlajn konferenciji „Biznis u izazovnim vremenima“ rekla da je situacija nastala usled širenja virusa korona veoma ozbiljna i da se poredi sa krizom iz 2008. godine.

Podsetila je da su projekcije za rast evrozone dosta opale, te da se recesija procenjuje između 6 i 16 odsto. Istakla je da je veliki problem i rizik od nenaplativosti bankarskih kredita i da je bankarski sektor kada se ovakve krize dese prvi na udaru, pored malih i srednjih preduzeća.

Navela je da se može očekivati da će se ekonomski problemi iz Evrope preliti i na i Srbiju jer se skoro 70 odsto srpske ekonomije oslanja na evropsku.

- Mislim da je neminovno da će se posledice osetiti u ovom regionu i pitanje je kako ćemo se izboriti sa tim posledicama - rekla je Negre i dodala da je EU preduzela mere u svom domenu i da je svaka od zemalja izašla sa svojim paketom mera.

Upitana o programima EIB-a u 2020. ona je kazala da je EIB prošle nedelje izašao sa paketom mera za Evropu vrednog 40 milijardi evra, i da je to samo prvi deo finansiranja koji ta institucija planira da stavi na tržište.

- Radimo na dodatnom garancijskom fondu čiji bi potencijal mogao da bude i pet puta veći od toga i nadamo se da će doći do usvajanja tog novog dodatnog paketa - rekla je Negre.

Što se tice tržista Srbije ona je kazala da već ima 75 miliona evra nepotrošenih sredstva koja će se u saradnji sa komercijalnim bankama najednostavnije alocirati i koristiti prevashodno za obrtna sredsva i likvidnost.

Prilika da se okrene digitalnim kanalima

Imamo postojeće garancije sa bankama za koje se nadamo da će uspeti da mobilizuju 400 miliona dodatnih sredstava za mala i srednja preduzeća, prevashodno onima kojima su najpotrebnija, za likvidnost i obrtna sredstva.

Ona je istakla da postoji i 200 miliona evra nepotrošenih sredstava za zdravstveni sektor kako bi se ulagalo u mere koje su najvažnije i najhitnje.

Predsednica Izvršnog odbora AIB banke Jelena Galić rekla je da su se banke dobro organizovale i dobro odregovale na zahteve u novonastaloj situaciji.

Kazala je i da je ova situacija prilika i da se korisnici okrenu više digitalnim kanalima. Galić je kazala da su banke u mreži organizovale tako da budu na raspolaganju i da se logistički organizuje sve što treba i da deo koji se odnosi na platni sistem nesmetano funkcionoše.

Predsednik IO OTP banke i predsednik UO udruženja banaka Predrag Mihajlović reko je da su mnoge industrije u ovoj situaciji ugrožene i da je bankarski sektor takođe dosta pogođen.

Bankarstvo je među prvim industrijama koja nosi teret svih mera za stabilizaciju poslovanja, rekao je on.

Srpska asocijacija menadžera u saradnji sa ICT Hub-om organizovala je treću Online konferenciju „Biznis u izazovnim vremenima - Ekonomske mere države prema privredi i uloga bankarskog sektora”, a panelisti su između ostalog predstavili ulogu banaka u kriznim vremenima, a naročito u implementaciji dela ekonomskih mera.

Video: Čadež: Ovaj paket mera prvenstveno čuva kičmu privrede

(Telegraf Biznis)