Ko nasleđuje stan ako neko umre bez naslednika? Evo šta kaže zakon u Srbiji

Kada osoba premine, njena imovina - bilo da je reč o stanu, kući, zemljištu, automobilu ili novcu - najčešće prelazi na naslednike. Nasledno pravo u Srbiji može se steći na osnovu testamenta ili po zakonu, odnosno po redosledu srodstva.

Međutim, postavlja se pitanje šta se događa kada neko umre potpuno sam, bez dece, supružnika, rodbine i bez testamenta. Kome tada pripada njegova imovina?

Teme za vas

Prema važećem Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, ukoliko preminula osoba nema zakonskih naslednika niti je ostavila testament, njena imovina ne ostaje „ničija“, već prelazi u vlasništvo države.

Drugim rečima, ako nema naslednika, država Srbija postaje naslednik celokupne imovine preminulog.

Kako funkcioniše nasleđivanje u Srbiji

Zakon u Srbiji predviđa više naslednih redova.

U prvom naslednom redu nalaze se deca i supružnik preminulog. Ako njih nema, pravo prelazi na roditelje, braću, sestre i njihove potomke. Ukoliko ni njih nema, naslednici mogu postati bake, deke, ujaci, tetke, stričevi i dalji srodnici.

Sud tokom ostavinskog postupka proverava da li postoje zakonski naslednici i pokušava da utvrdi eventualnu rodbinu preminule osobe.

Tek kada se iscrpe sve zakonske mogućnosti i potvrdi da naslednika nema, imovina prelazi na Republiku Srbiju.

Šta se dešava sa stanovima i kućama

U praksi to znači da stan, kuća ili zemljište osobe bez naslednika postaju državna svojina.

Takva imovina kasnije može biti prodata, data na korišćenje ili uključena u fond državne imovine.

Međutim, postupak nije brz. Pre nego što država formalno postane vlasnik, mora se sprovesti kompletan ostavinski postupak pred sudom ili javnim beležnikom.

Tokom tog procesa proveravaju se matične knjige, mogući rođaci, testamenta i eventualni poverioci.

Šta ako se naslednik pojavi kasnije

Zanimljivo je da se u praksi ponekad dešava da se naslednici pojave tek nakon završetka ostavinskog postupka.

Ukoliko neko naknadno dokaže srodstvo i pravo na nasledstvo, može pokrenuti postupak za ostvarivanje svojih prava, ali je tada situacija znatno komplikovanija, naročito ako je imovina već prešla u državno vlasništvo ili je prodata.

Testament može promeniti sve

Važno je naglasiti da osoba može testamentom ostaviti svoju imovinu gotovo bilo kome - prijatelju, partneru, komšiji, humanitarnoj organizaciji ili drugoj osobi — pod uslovom da nisu povređena prava nužnih naslednika ako oni postoje.

Upravo zbog toga pravnici često savetuju da ljudi na vreme regulišu pitanje testamenta, posebno ukoliko nemaju blisku porodicu.

U suprotnom, ukoliko nema zakonskih naslednika, celokupna imovina nakon smrti pripada državi Srbiji.

(Telegraf Biznis)