BDP munjevito pada: "Svaki Slovenac će u džepu imati 4.000 evra manje"

Negativne ekonomske posledice, međutim, još uvek nisu na vrhuncu

Pandemija korona virusa zadala je težak udarac slovenačkoj privredi, a vrhunac ekonomske krize tek predstoji - izjavio je Nikola Papak, šef predstavništva Privredne komore Srbije u Sloveniji.

Teme za vas

- Slovenački ministar ekonomije Zdravko Počivalšek najavio je danas da bi ova zemlja tokom maja mogla da počne s procesom otvaranja granica i ublažavanjem mera koje se tiču socijalnog distanciranja, kao i s primenom novih bezbednosnih i zdravstvenih standarda u turizmu - navodi Papak za Tanjug.

Turizam u Sloveniji, objašnjava on, ima veoma značajan doprinos ukupnoj ekonomiji zemlje sa 6 milijardi evra godišnje, što je negde oko 13 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Od 4. maja otvaraju se sve radnje do 400 kvadrata, izuzev tržnih centara, zatim frizerski i kozmetički saloni. U drugoj polovini maja očekuje se i otvaranje restorana i hotela. Realna slika o tome koliko je zaista situacija u privredi teška, prema mišljenju Nikole Papka, dobiće se tek u narednim mesecima.

On dalje ocenjuje da negativne ekonomske posledice još uvek nisu na vrhuncu jer, kako kaže, poslovi započeti u januaru i februaru, dakle pre krize, još se realizuju.

- Imajući u vidu da je slovenačka ekonomija dominantno izvoznog industrijskog tipa, budući da Slovenci izvoze 80 odsto od onoga što proizvedu, u velikoj meri razvoj situacije zavisi i od oporavka EU i drugih međunarodnih tržišta - navodi šef predstavništva PKS u Sloveniji.

Vlada Slovenije je, podseća, do sada ponudila dva paketa pomoći za spasavanje privrede i stanovništva u vrednosti od šest milijardi evra, a povrh toga jednu milijardu evra dobija od EU.

Napominje da još nema preciznijih analiza, ali da je indikativna procena slovenačke Narodne banke da zemlja gubi između 20 i 60 miliona evra dnevno, odnosno da bi ova kriza mogla da košta Sloveniju između 3,7 i 8 milijardi evra.

- Ilustracije radi, svaki Slovenac će u džepu imati 4.000 evra manje, a BDP će pasti od šest do 16 odsto. Najveći pad se očekuje u sektorima transporta, turizma i trgovine, i do 35 procenata- navodi Papak.

Dodaje da će tamo, kao i u drugim zemljama, od krize "profitirati" e-trgovina, energetika, telekomunikacije i bankarski sektor.

- Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća je veoma pogođen. Prema poslednjim analizama, skoro polovina malih firmi očekuje pad od najmanje 30 odsto na godišnjem nivou. Jedna trećina očekuje i pad do 50 procenata - zaključuje Nikola Papak.

(Telegraf Biznis/Tanjug)