Guvernerka Tabaković otkrila prognoze NBS za inflaciju u Srbiji: Revidirana i projekcija rasta BDP

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da će prema novoj proekciji centralne banke inflacija u Srbiji nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3 plus-minus 1,5 odsto i u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto, kao i da je NBS revidirala projekciju rasta BDP-a naše zemlje za 2026. sa 3,5 na 3,0 odsto.

Centralna banka očekuje da inflacija za ovu godinu iznositi u proseku 3,6 odsto, dok je u prethodnoj projekciji to bilo 3,3 odsto, rečeno je na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji koji je usvojio Izvršni odbor NBS 7. maja.

Teme za vas

Tabakovićeva je rekla da će inflacija u ostatku tekućeg tromesečja i u trećem tromesečju i u proseku iznositi u okviru granica ciljane inflacije, a da je NBS revidirala prognozu privrednog rasta zbog zaoštravanja geopolitičkih tenzija usled rata na Bliskom istoku.

"Istovremeno, zbog uticaja produžene globalne neizvesnosti na investiciono poverenje, još od prošle godine rast ekonomske aktivnosti u 2027. godini revidirali smo sa 5,0 na 4,5 odsto", rekla je Tabakovićeva.

Ona je navela da će znatan rast svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, u kombinaciji s niskom bazom iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto, uticati na to da se inflacija krajem tekuće i početkom naredne godine privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja.

"Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. u proseku vidimo na gornjoj granici cilja", rekla je Tabakovićeva.

Kako kaže, NBS nastavak postepenog usporavanja očekuje i u ostatku naredne godine, kao i njeno kretanje u granicama cilja do kraja perioda projekcije.

Dodala je da se rast svetskih cena energenata za sada nije u velikoj meri odrazio na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede.

Tabakovićeva je navela i da povećani troškovi energije utiču ne samo na direktnu inflaciju putem rasta cena naftnih derivata već i indirektno preko rasta cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga.

"Viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva po tom osnovu odraziće se i na privredni rast. Zato smo, kao i druge centralne banke, korigovali projekciju inflacije naviše, a ekonomsku aktivnost naniže u odnosu na našu projekciju", rekla je Tabakovićeva.

Ona je navela i da u izazovnim vremenima, NBS vodi opreznu monetarnu politiku i u saradnji sa Vladom nastoji i uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost.

Ona je navela i da je priliv stranih direktnih investicija u prva tri meseca iznosio 369,3 miliona evra, što je manje od očekivanog zbog povećane globalne neizvesnosti.

Dodala je da dodatna tražnja povezana sa održavanjem međunarodne izložbe Ekspo 2027 neće generisati inflatorne pritiske koji bi inflaciju udaljili od ciljanog raspona.

Tabakovićeva je navela da je rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju iznosio tri odsto i bio u skladu sa očekivanjima NBS, ali da je zbog pogoršanja globalnih okolnosti projekcija rasta za ovu godinu smanjena na tri procenta.

Istakla je da će rast domaće ekonomije biti vođen domaćom tražnjom, investicijama i infrastrukturnim projektima u okviru programa “Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027", kao i izvozom usluga povezanih sa održavanjem specijalizovane međunarodne izložbe.

Dodala je da je robni izvoz u prva tri meseca ove godine porastao za 7,4 odsto međugodišnje, pre svega zahvaljujući većem izvozu prerađivačke industrije i sektora povezanih sa automobilskom industrijom.

Tabakovićeva je rekla da se zbog rasta cena energenata očekuje da deficit tekućeg računa ove godine iznosi oko šest odsto BDP-a, dok bi 2027. trebalo da bude smanjen na oko četiri procenta zahvaljujući efektima Ekspa i rastu turističkih i poslovnih usluga.

Tabakovićeva je istakla da je Srbija krajem aprila uspešno emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra, uključujući i dvanaestogodišnju zelenu obveznicu namenjenu finansiranju projekata održivog razvoja.

Govoreći o deviznom tržištu, Tabakovićeva je rekla da je NBS tokom prvog tromesečja neto prodala 1,2 milijarde evra kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, dok su devizne rezerve krajem aprila iznosile 28,2 milijarde evra.

"Stabilan finansijski sistem, kontrolisana inflaciona očekivanja i očuvana stabilnost deviznog kursa omogućavaju da se efekti spoljnih poremećaja ublaže i da građani i privreda ne budu izloženi prekomernim tržišnim oscilacijama", rekla je guvernerka.

Ona je istakla da Izvršni odbor NBS od septembra 2024. nije menjao referentnu kamatnu stopu, koja iznosi 5,75 odsto, navodeći da će monetarna politika ostati oprezna i fleksibilna kako bi se očuvala cenovna i finansijska stabilnost.

Dodala je da cene hrane i dalje ostaju niže nego godinu dana ranije i ocenila da ukidanje uredbe o ograničenju marži u trgovini nije dovelo do većeg rasta cena hrane.

"To pokazuje da ograničenje marži nije bilo trajna mera, već privremeno rešenje do donošenja sistemskih zakona kojima će se urediti odnosi između proizvođača, dobavljača i trgovaca", rekla je Tabakovićeva.

Govoreći o svetskom tržištu, guvernerka je navela da MMF sada procenjuje da će globalna inflacija u ovoj godini iznositi 4,4 odsto, dok bi u slučaju dubljeg i dugotrajnijeg energetskog šoka mogla da pređe i pet ili šest procenata.

"Očekivanja za rast svetske privrede korigovana su naniže, a posebno nepovoljne projekcije odnose se na zonu evra, našeg najvažnijeg ekonomskog partnera", rekla je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, Evropska centralna banka sada očekuje da će prosečna inflacija u zoni evra ove godine iznositi 2,6 odsto, što će uticati na slabljenje kupovne moći i usporavanje ekonomskog rasta na 0,9 procenata.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se za ovu godinu projekcija inflacije nije suštinski mnogo povećana.

"Naša prosečna projekcija prosečne inflacije za ovu godinu iznosi 3,6 odsto, u prethodnoj projekciji je bila 3,3 odsto, znači to nije veliko povećanje, prvenstveno što smo u prvom tromesečju ove godine imali niže ostvarenje inflacije u odnosu na ono što smo imali u februarskom izveštaju inflacije", dodao je on.

Naveo je i da je inflacija sva tri meseca bila ispod centralne vrednosti cilja i da je bila u proseku na 2,6 odsto u prvom tromesečju, što je znatno niže od tri odsto koliko je očekivano.

Prezentaciji je prisusustvovala i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević.

Međugodišnja inflacija je u Srbiji povećana sa 2,8 odsto u martu na 3,3 odsto u aprilu, objavio je juče Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2026. godine, u odnosu na mart 2026. godine, u proseku su povećane za 0,8 odsto.

U poređenju sa istim mesecom 2025. godine, potrošačke cene u aprilu 2026. godine su povećane 3,3 odsto, a u odnosu na decembar 2025. godine 2,1 odsto, u proseku, navedeno je u saopštenju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)