Turizam na respiratoru: Regionalni eksperti daju procene šta nas čeka ove sezone
Inovativnost prilikom kreiranja novih turističkih proizvoda biće ključna za oporavak, pogotovo imajući u vidu procene da će nove generacije biti prve koje će se odvažiti na putovanja
Turizam je ove godine zadao glavobolju svima koji se njime bave, u profesionalnom smislu, ali i samim turistima. Kada su zbog korone zatvorene granice zemalja, obustavljen avio i drumski saobraćaj, kao i kruzeri, i nakon što su zabranjena kretanja i okupljanja - ova grana je pretrpela veliki udarac.
Važno je pomenuti da su posledice utoliko veće, zato što je turizam jedna od grana koja najviše puni budžete zemalja regiona. Na njega se prevashodno oslanjaju Hrvatska i Crna Gora. Procene Svetske turističke organizacije (WTO) su da će pad globalne turističke privrede, koja generiše preko 10% svetskog BDP-a, ove godine iznositineverovatnih 70 odsto, sa predviđanjem da će potpuni oporavak ovog sektora uslediti tek 2023. godine.
Poveden tim stavom, EXIT festival je, u okviru međunarodne onlajn konferencije "EXIT Strategy", pokrenuo prvi regionalni panel o toj temi, pod nazivom "Turizam na respiratoru". Pratilo ga je 20.000 ljudi.
Po mišljenju svih učesnika neophodna je snažna podrška država ovom sektoru, bez koje će zasigurno doći do masovnih bankrota i snažnog porasta nezaposlenosti, jer je prema zvaničnim podacima Svetske turističke organizacije, danas svaki deseti posao u turizmu.
Jedan od zaključaka konferencije je i da će inovativnost prilikom kreiranja novih turističkih proizvoda biti ključna za oporavak, pogotovo imajući u vidu procene da će nove generacije biti prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju - brže oporaviti turizam od drugih.
Da turizam više neće u biti isti, kao što ni turizam 2019. nije bio isti kao pre 30 godina, istakla je Renata Pindžo, pomoćnica ministra zadužena za turizam, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
- Činjenica je da je ovo apsolutno vreme traženja novih kreativnih rešenja i upravo su to vremena u kojim će organizacije, kao što je EXIT, morati da daju taj kreativni doprinos. Promene se moraju događati i mi moramo da nudimo tu našu kreativnost i autentičnost. Privatni sektor zna da ima partnere u javnom sektoru i mi verujemo da ćemo naći zadovoljavajući, ili minimum zadovoljavajući momenat u periodu koji je pred nama. Samo u lancu solidarnosti možemo da ostvarimo bolji rezultat - objasnila je Pindžo.
Sa tom ocenom se slaže i njen crnogorski kolega, državni sekretar Ministarstva održivog razvoja i turizma u Vladi Crne Gore, Damir Davidović: "Ova sezona neće biti ni slična u odnosu na prethodne, ali prostora ima, i treba ga iskoristiti", naveo je i dodao da su državne mere podrške neminovne.
- Ono na čemu radimo je priprema mera koje treba da daju jasne pokazatelje kako mi vidimo crnogorski turizam narednih pet godina - istakao je Davidović i podsetio da je crnogorska Vlada do sada donela dva seta mera podrške.
Da su gubici u turizmu već sad ogromni prvi je potvrdio Žarko Radulović, predsednik crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik lanca hotela "Montenegro stars", u okviru kojih je i čuveni Splendid u Budvi.
- U ovom trenutku, mi smo bukvalno sa prometom na nuli. Kada su naši hoteli u pitanju, sve je otkazano do kraja juna i stornirano je poslova u vrednosti od šest miliona i tri stotine hiljada evra. Troškova i to smanjenih, biće oko dva miliona evra. Imamo ogroman broj radnika i upravo to predstavlja veliki problem za države, jer će se bez konkretnih mera pojaviti višak radne snage - otvoreno je sinoć potvrdio čuveni hotelijer, i dodao da je spreman da se bori za radnike: "Ja ću izaći ranjen, ali ne i mrtav, dok će mnogima bez pomoći biti preteško da izdrže sve ovo".
Prema rečima predsednika Udruženja putničkih agencija u Hrvatskoj privrednoj komori, Borisa Žgombe, pitanje je kada će se ponovo videti brojke koje su u turizmu ove zemlje ostvarene prethodne godine.
- Turizam je nežna biljka, ali koja se znala do sada apsolutno čvrsto postaviti i opstati, pa će i dalje. Mislim da se moramo vratiti na ono što je hiperpotražnja donela u prethodne tri godine, koja je izobličila turizam, resurse i sve zajedno - objasnio je Žgomba, i zaključio da je neophodno uspostaviti partnerstvo države i privatnog sektora.
Kreiranjem adekvatnih regionalnih turističkih proizvoda, kako ističe osnivač i direktor EXIT festivala Dušan Kovačević, turizam može postati motor ekonomskog razvoja regiona, ali i više od toga: "Zaboravljamo da turizam nosi mnogo više od samo ekonomskog doprinosa. Ljudi se upoznaju i on ima svoj sociološki i mirovni karakter".
- U Nemačkoj se povela jedna bitna tema u prethodnom vremenu: Da li je život samo preživljavanje ili je život nešto više? E pa, turizam je to nešto više što doprinosi životu da bude onakav kakav bi trebalo da bude i zbog toga se moramo boriti za turizam i sve ono što on nosi - poručio je Kovačević.
Više o svemu pogledajte u videu:
(Telegraf Biznis)