Ekskluzivno za Telegraf Biznis iz HUT-a: Šta čeka turiste u Hrvatskoj 2026. i koliko će rasti cene?

Dok previranja na Bliskom istoku "drmaju" globalnu scenu, hrvatski turistički sektor u predstojeću sezonu ulazi sa dozom optimizma i jasnom strategijom. Status "sigurne luke" i pozicija jedne od najdostupnijih mediteranskih autodestinacija ponovo su glavni aduti Hrvatske na ključnim tržištima Evropske unije.

Ipak, iza solidnih brojki bukinga krije se kompleksna jednačina: kako zadržati konkurentnost dok troškovi poslovanja rastu brže od prihoda, i kako rešiti hronični nedostatak radne snage bez narušavanja usluge? Prema rečima predstavnika Hrvatske udruge turizma (HUT), sektor se priprema za sezonu visokih očekivanja, ali i visoke fleksibilnosti.

Teme za vas

Za turiste iz Srbije, koji tradicionalno gravitiraju ka jadranskoj obali kao jednoj od najbližih autodestinaciji, ključna vest je visina cena tokom predstojeće sezone. U analizi za Telegraf Biznis, iz HUT-a govore o projekcijama rasta cena kao i zašto je Hrvatska pozicionirana u "zlatnu sredinu" Mediterana.

• Kakve su trenutne projekcije HUT-a za predstojeću sezonu u odnosu na prošlu godinu, posebno imajući u vidu situaciju na Bliskom istoku?

U kontekstu geopolitičkih nestabilnosti, Hrvatska zadržava status bezbedne i lako dostupne autodestinacije, odnosno najbliže sigurne mediteranske destinacije za goste sa naših ključnih tržišta Evropske unije. Turistička sezona će biti izazovna, baš kao i prošla, ali prema trenutnom stanju bukinga i očekivanjima turističkih kompanija, predviđamo još jednu kvalitetnu turističku sezonu, sa fizičkim pokazateljima sličnim onima iz prošle godine. Naravno, pod uslovom da ne dođe do neke izražene eskalacije situacije u ovom delu sveta koja bi značajno uticala na turističke tokove.

Foto: Shutterstock

Rezultati ankete Hrvatske udruge turizma, Udruženja poslodavaca u hotelijerstvu Hrvatske i konsultantske kuće Deloitte, koju smo realizovali u martu, potvrđuju ta očekivanja.

Analiza je pokazala da 55 odsto turističkih objekata u predsezoni beleži isti nivo rezervacija kao prošle godine, dok njih 33 odsto ima rast od 3 do 6 odsto.

Kada je reč o projekcijama za celu 2026. godinu, 81 odsto objekata očekuje ponavljanje prošlogodišnjeg prometa, dok njih 14 odsto predviđa blagi rast do 3 odsto.

Ipak, globalna nesigurnost nameće oprezan pristup, a svesni smo da će i ove godine biti izražen trend "last minute" rezervacija, što će od hotelijera i ove godine zahtevati fleksibilnost i aktivno upravljanje ponudom u realnom vremenu.

• Hrvatski turizam se i dalje suočava s hroničnim nedostatkom domaće radne snage. Koliki udeo stranih radnika očekujete u hotelima i kampovima ove godine i smatrate li da su procedure za dobijanje radnih dozvola sada dovoljno efikasne?

Nedostatak dovoljno edukovan i kvalitetne radne snage nije samo problem hrvatskog turizma nego većine sektora, ali i većine EU zemalja. Ono što je dobro je da je potražnja za stranom radnom snagom u turizmu stabilizovana i ove godine se očekuje slična potreba kao i prošle godine. U anketi koju smo sproveli prošle godine među turističkim kompanijama koje zapošljavaju ukupno više od 25.000 ljudi, u samom špicu sezone na 31. jula, od ukupnog broja zaposlenih, u što se ubrajaju i stalno zaposleni i sezonski radnici, domaći radnici su činili dve trećine (konkretno 65 odsto). Uz domaće radnike, njih 25 odsto dolazi iz regiona i EU, a oko 10 odsto iz dalekih zemalja poput Filipina, Indije i Nepala. Ukupno, turistički sektor u Hrvatskoj zapošljava oko 120.000 ljudi u letnoj sezoni.

Foto: Shutterstock

Dakle, turistička usluga u Hrvatskoj se i dalje snažno temelji na domaćoj radnoj snazi i smatramo da na taj način dalje trebamo razvijati turizam. Stranci mogu biti dobrodošla pomoć u vršnim opterećenjima, no temelj usluge moraju ostati domaći ljudi.

Novi zakon o strancima smo ocenili kao korak u dobrom smeru, moramo i dalje raditi na ubrzavanju procedura, no isto tako moramo u narednom razdoblju više poraditi na konkretnim merama koje bi dodatno stimulisale domaće ljude na rad u turizmu jer turizam omogućava konkurentne prihode i kvalitetna radna mesta.

• S obzirom na inflatorne pritiske i rast troškova poslovanja, u kojoj su meri hotelijeri morali da koriguju cene za ovu sezonu, ako uopšte, i postoji li uopšte bojazan da bi Hrvatska mogla izgubiti na konkurentnosti?

Cene hotelskog smeštaja u Hrvatskoj su stabilizovane prošle godine, a očekivani ovogodišnji rast cena od 3 do 6 odsto, koliko je pokazala naša anketa turističkih kompanija, govori u prilog zadržavanju realnih cena, s obzirom da se u tom rasponu očekuje i godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj. Što se tiče tržišta, Hrvatska se ovim cenama pozicionira u zlatnu sredinu Mediterana, nismo ni najskuplja ni najjeftinija destinacija, a kvalitetom opravdavamo tu poziciju.

Da je cenovna politika turističkih kompanija adekvatna najbolje ilustruje činjenica da su hoteli najviše kategorizacije, 4 i 5 zvezdica, u najvišoj sezoni, kada su i cene najviše, popunjeni preko 95 odsto. Ono gde imamo izazov sa percepcijom skupoće pojedinih destinacija je vanpansionska ponuda, najviše u ugostiteljskim objektima u tim destinacijama. Ono što je važno je da svi prilagode svoje cene kvalitetu i vrednosti koju pružaju jer će ih u suprotnom tržište "kazniti".

Foto: Shutterstock

Kada pričamo o uticaju troškova na turističke kompanije, on je značajan pa očekujemo da će ova godina biti već treća zaredom u kojoj će rast troškova premašiti rast prihoda. To smanjuje profitabilnost kompanija i smanjuje prostor za investicije.

• Kako će se novi zakonski okvir i veći fokus na održivost odraziti na rad velikih hotelskih kuća i planiraju li članice HUT-a dodatne investicije u zelenu tranziciju kako bi opravdale status premium destinacije?

Hrvatske turističke kompanije već značajno investiraju u održivost, a za to su dobile mnoga priznanja, pa i najviša globalna s obzirom da je na primer, Valamar, ugledni Financial Times pozicionirao na listu evropskih klimatskih lidera. Velike turističke kompanije već godinama kroz posebne izveštaje komuniciraju svoje ESG ciljeve i dostignuća.

Održivost u turizmu je postala sastavni deo poslovanja, jer uz uštede postaje nezaobilazni deo odluke gostiju oko odabira objekta, posebno onih više

kategorizacije za koje su gosti spremni i više da plate. U skladu s trendom na čitavom Mediteranu, domaće turističke kompanije će ne samo nastaviti, već i pojačati investicije u zelenu tranziciju.

Foto: Shutterstock

• Primećuju li se promene u strukturi gostiju s naših tradicionalnih tržišta poput Nemačke i Austrije?

Tržišta Evropske unije i dalje su najvažnija emitivna tržišta za hrvatski turizam i tu uz neke manje oscilacije na godišnjem nivou nema promene niti ju ne očekujemo ove godine. Ako gledamo prošlu godinu, najbrojniji strani gosti su i dalje Nemci s 22,3 miliona noćenja, na drugom su mestu domaći turisti s 13,8 miliona noćenja, a slede gosti iz Slovenije (11,1 milion noćenja), Austrije (8,2 miliona noćenja), Poljske (7,3 miliona noćenja), Češke (4,9 miliona noćenja) te Ujedinjenog Kraljevstva (4,1 milion noćenja).

(Telegraf Biznis)