Evroobveznica ili zaduživanje kod MMF? Šta je Srbiji jeftinije?

"Potencijalni investitori mogli bi pogrešno da razumeju da Srbija ima određenih makroekonomskih problema u dužem periodu, što nije istina"

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković odbacila je kao netačne navode da se Srbija, emitovanjem evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, zadužila po višoj ceni nego što bi to bilo u slučaju zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija.

Teme za vas

Guverner NBS je u pisanoj izjavi poručila da su pojedini takvi navodi zasnovani na nepotpunim i nestručno protumačenim podacima.

Tabaković je istakla da je Srbija emitovanjem sedmogodišnje evroobveznicu u iznosu od dve milijarde evra dobila još jednu potvrdu da najugledniji međunarodni investitori, u ambijentu svetske ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, imaju puno poverenje u budućnost ekonomije Srbije i nastavak odgovorne ekonomske politike.

Poručila je da bi prikupljanje tih sredstava drugim putem, pa tako i uzimanjem kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, imalo mnogo višu cenu.

Napomenula je da sredstva MMF-a ponuđena kroz RFI (Rapid Financing Instrument) podrazumevaju da država koja ih koristi ima problema u finansiranju platnog bilansa i naglašava da Srbija ne spada među takve države.

- Takođe, povlačenje ovih sredstava nije tako povoljno, osim za relativno manje iznose i u kraćem roku nego što je Srbija uspela da pribavi emisijom evroobveznica - kaže Tabaković.

Navela je da bi uzimanje ovih sredstava podrazumevalo za Srbiju de facto ulazak u novi trogodišnji stend-baj aranžman sa ovom finansijskom institucijom, odnosno bilo bi jednako tom aranžmanu, iako Srbija nema potrebe za tom vrstom finansijskog aranžmana u kojem povlači sredstva.

- To bi svakako poslalo negativan signal i moglo da dovede do povećanja premije rizika zemlje u budućnosti, odnosno troškova zaduživanja jer bi potencijalni investitori mogli pogrešno da razumeju da Srbija ima određenih makroekonomskih problema u dužem periodu, što takođe nije istina - poručuje guverner.

Objasnila je da krediti MMF-a imaju povoljnije uslove za relativno manje iznose i na kratak rok, jer na taj način ta međunarodna finansijska institucija obeshrabruje dugoročno zaduživanje zemalja u većim iznosima.

Zbog toga, kaže Tabaković, nije moguće prosto upoređivanje uslova pod kojima su se pojedine zemlje zadužile kod MMF-a sa uslovima pod kojima je Republika Srbija emitovala evroobveznicu.

Međutim, navodi, ukoliko bismo iznos koji je Srbija obezbedila na međunarodnom tržištu (dve milijarde evra) i to na period od sedam godina po kuponskoj stopi od 3,125% (stopa prinosa 3,375%) poredili sa uslovima iz RFI - stope u ovom aranžmanu bi iznosile između tri i četiri odsto, uz sve druge dodatne zahteve i ograničenja koje bi aranžman sa MMF-om podrazumevao, i to na kraći rok (do pet godina).

Tabaković kaže da se sredstva prikupljena evroobveznicom mogu koristiti za vraćanje duga iz prethodnog perioda i finansiranje pomoći domaćoj privredi, dok je prevashodna namena sredstava od MMF za finansiranje platnobilansnih neravnoteža, odnosno prevazilaženje problema sa likvidnošću, koje Srbija nema.

Istovremeno, dodaje guverner, treba imati u vidu da nema osnova porediti uslove pod kojima su emitovane evroobveznice tokom prethodne godine, sa uslovima u vreme globalne ekonomske krize koja je uslovila porast kamatnih stopa za sve zemlje koje se zadužuju.

- Rekla je i da je globalna premija rizika značajno porasla, a da je Republika Srbija i u takvim uslovima uspela da tokom aukcije smanji trošak zaduživanja za 50 baznih poena, pri čemu je tražnja međunarodnih investitora bila izuzetno velika. Svakako će Srbija, kada se budu stekli uslovi na međunarodnom tržištu, razmišljati da sredstva prikupljena putem evroobveznica zameni pod još povoljnijim uslovima, kako je to učinila i prošle godine - navela je Tabaković.

Posebno je važno, kako je rekla, da je ova stopa daleko niža od stopa po kojima se Srbija zaduživala pre 2012. godine i to u dolarima, kada su, navodi, neodgovorni nosioci ekonomskih politika prihvatali i dodatni devizni rizik, koji nas je sve mnogo koštao.

Koštalo nas je i to, napominje guverner, što su NBS i Vlada Srbije od 2012. otplaćivale nasleđene obaveze po ranijim aranžmanima sa MMF-om (ukupni plaćeni troškovi tih aranžmana premašili su 90 miliona evra), dok smo od 2012. sa MMF-om sklapali savetodavne aranžmane bez korišćenja finansijskih sredstava.

(Telegraf Biznis)