Zbog gubitka posla, svaki peti Hrvat ne može da podmiri troškove za hranu i komunalije
Da nije bilo državne pomoći, situacija bi bila neuporedivo teža
Pogođeno je barem 18 odsto stanovništva Hrvatske, ili više od 720 hiljada ljudi koji već u prva dva meseca privrednog zastoja, ne mogu da podmire osnovne životne potrebe. To je rezultat istraživanja evropskog instituta Bruegel, iz Brisela.
Teme za vas
Uvodi se "hrvatski Kurzarbeit"? Komšije vode ozbiljne pregovore, jer su radna mesta ugrožena
U finansijskoj opasnosti je 1,6 milijardi ljudi: "To za običan svet znači da neće biti posla"
Kad je počela pandemija, Hrvatska Vlada je počela da isplaćuje plate za oko pola miliona radnika na čekanju, u iznosu do 4.000 kuna (oko 500 evra), što bi trebalo da traje tri meseca, piše Seebiz.
Da nije bilo državne pomoći, situacija bi bila neuporedivo teža. U tom slučaju, oko 50 odsto građana Hrvatske – u periodu od dva meseca, nakon gubitka posla ili smanjenja plata – ne bi imalo dovoljno novca za hranu i račune, prema rezultatima istraživanja.
To ukazuje na neprocenjivu ulogu države, koja je izdvojila milijarde kuna za spašavanje radnih mesta i preduzeća. Ako te mere, međutim, izostanu nadalje, te ako se privreda ne oporavi, siromaštvo će biti uvećano.
Hrvatska se nalazi na dnu lestvice Evropske unije, ispod Litavnije, Letonije i Slovenije. U Uniji je stanje takođe zabrinjavajuće. Nalazi pokazuju da gotovo 100 miliona ljudi, u 21 zemlji, nema dovoljno ušteđevine za dvomesečne troškove za hranu, režije, zakup ili otplatu kredita.
(Telegraf Biznis)