Hrvatska traži ključ za prazne stanove: "Vlasnici će dobiti značajan iznos unapred"

Pitanje je hoće li novi program priuštivog najma aktivirati više praznih stanova u privatnom vlasništvu ili državnih stanova koji se preuređuju. Takođe, postavlja se pitanje da li se tržište hladi, kao što sugerišu najnoviji podaci agencija o padu prodaje nekretnina.

Tomislav Jukić, direktor Uprave za sprovođenje stambene politike, kvaliteta stanovanja i komunalno gospodarstvo, izjavio je u emisiji U mreži Prvog da je prilikom izrade Nacionalnog plana stambene politike u Hrvatskoj utvrđeno da više od 600.000 stambenih jedinica stoji prazno, dok nedostaje oko 230.000 stanova.

Teme za vas

- Iz toga proizlazi da imamo više nego dovoljno stanova, ali da je veliki deo njih prazan. Jedna od mera za rešavanje ovog problema je program priuštivog najma. Ideja je da se stanovi koji su prazni duže od dve godine stave pod upravljanje APN-u na period od 3 do 10 godina, uz naknadu koja odgovara tržišnoj medijalnoj ceni - rekao je Jukić.

Što se tiče rangiranja najmoprimaca, dodao je da se boduju različiti kriterijumi, a na kraju će biti formirane rang liste za državne i privatne stanove.

Priuštivo stanovanje kao realnost do 2030.

Jukić ističe da program sam po sebi neće rešiti problem, ali u kombinaciji sa ostalim merama stambene politike može dovesti do toga da do 2030. priuštivo stanovanje postane realnost u Hrvatskoj.

- Najviše bodova u rangiranju dobiće mlade porodice sa više dece. Cilj je da se mladi što pre osamostale, što je i jedna od demografskih mera - naglasio je.

Boro Vujović, potpredsednik Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK, pohvalio je donošenje strategije, ali je upozorio da kratkoročno ne treba očekivati drastične rezultate.

- Dugoročno ovo može imati uticaja, ali ključno je kako će se program provoditi u praksi. Najvažnije je motivisati vlasnike da svoje prazne stanove stave u program - rekao je Vujović.

Jukić je dodao da program nije namenjen onima koji već iznajmljuju stanove, već vlasnicima praznih stanova koji nemaju interes da ih iznajmljuju. Država im, po njegovim rečima, nudi sigurnost i unapred isplaćene prihode.

- Vlasnik stan treba da preda APN-u funkcionalan stan i time njegove obaveze prestaju. APN tada postaje najmodavac i sklapa ugovor sa najmoprimcem. Najmoprimac je obavezan da stan održava u stanju u kojem ga je preuzeo, plaća rentu i druge obaveze, i jednom godišnje prijavljuje prihode radi formiranja cene najma - objasnio je Jukić.

Pad prometa nekretnina

Vujović je istakao da podaci Porezne uprave pokazuju pad prometa nekretnina od oko 13 odsto, što nije zabrinjavajuće i najviše je posledica smanjenog broja stranih kupaca.

- Rast se beleži u Ličko-senjskoj, Koprivničko-križevačkoj i Varaždinskoj županiji, dok je u Zagrebu pad oko 20 odsto. Jedan od uzroka je i rast cena koje su dostigle visoke nivoe, pa prosečnom kupcu postaje teško da kupi nekretninu - rekao je.

Na pad prometa utiču i visoki troškovi gradnje, nedostatak novih stanova i kvalitetne ponude.

- Paradoks je što promet pada, a cene rastu – inflacija je glavni pokretač. Kupci se dele na one koji kupuju da sačuvaju vrednost novca, one koji rešavaju stambeno pitanje uz kredite i strane kupce. Problem je što nema dovoljno novogradnje, pa su kupci primorani na polovne nekretnine sa često nerealnim zahtevima prodavaca - zaključio je Vujović.

(Telegraf Biznis/Poslovni)