Drugo lice Amerike: Šta kažu poslednje brojke, kako žive ljudi i ko je ekonomski najugroženiji?

Iako je nazaposlenost u SAD u blagom padu, broj prijava za novčanu naknadu od prošle nedelje iznosi 1,5 miliona, dakle, i dalje je na visokom nivou

Pandemija, ekonomski potresi, urušen zdravstveni sistem, protesti zbog smrti Džordža Flojda... Mnogo toga se "obrušilo" na Ameriku u proteklom periodu, i na njene stanovnike, pre svega. Kao i posle svake krize, najgore prolaze oni sa najnižim primanjima, ali i ugrožene grupe, u ovom slučaju - Afroamerikanci i Latinoamerikanci.

Teme za vas

Primera radi, crnkinja Kenija Vilijams je 22 godine radila kao dadilja, dakle, za nju ovaj posao nije bio privremen, sezonski. Ali, kada je sredinom marta pandemija protutnjala Njujorkom u kojem radi, poslodavci su od nje tražili da ostane kod kuće. U početku, isplaćivali su joj veći deo plate, međutim, u junu se situacija promenila.

Prima samo 200 dolara nedeljno, što je za trećinu manje od njene uobičajene plate. I ona sigurno nije jedina, budući da u Americi mnogo žena radi ovaj posao, one su uglavnom lošijeg ekonomskog statusa ili stranog porekla. Porast dadilja ne čudi, s obzirom na užurban i strog poslovni ritam koji vlada u SAD, a posebno u Njujorku; roditelji su primorani da unajme nekoga za čuvanje dece.

Polako se ekonomija u Americi otvara, ali milioni ljudi i dalje sede kod kuće. Ta zemlja ima 2,2 miliona kućnih pomoćnica, a one uglavnom pripadaju crnoj rasi. Prema izveštaju koji je podneo "National Domestic Workers Alliance", više od 70 odsto njih osetilo je posledice pandemije, u smislu smanjenja plate, a satnica regularno iznosi 12 dolara.

Iz neprofitne organizacije "Hand-in-Hand" kažu: "Govorimo o stotinama hiljada žena koje nemaju apsolutno nikakav pristup zaštiti i podršci". Kako istraživanja dalje potvrđuju, karantinske mere su u negativnom smislu najviše osetile Latinoamerikanke i crnkinje.

Prošlog meseca je zabeležena stopa nezaposlenosti, za 20 odsto viša kod Afroamerikanki i Latinoamerikanki, nego kod belkinja.

Sandra, imigrantkinja iz Gvatemale, 20 godina radi u Njujorku kao dadilja. Insistirala je da nastavi s poslom i tokom pandemije, jer je njen muž - građevinski radnik - ostao bez posla, a od njene plate zavise još i njen otac (87), ćerka i unuka.

Trenutno, za ovu vrstu posla nema formalne zaštite. Sjedinjene Američke Države nemaju zakon koji nalaže plaćeno bolovanje, čak ni za one iz "formalnog sektora".

(Telegraf Biznis)