Kako stoje naše firme 100 dana posle korona udara? Samo 15 odsto imalo spreman odgovor

Najpopularnije eksterne mere podrške bile su bespovratna sredstva po zaposlenom i moratorijum na kredite

Sto dana nakon formalnog početka glavnog udara krize u privredi, izazvane pandemijom Covid-19, potvrđuju da se pred našim očima dešavao i početak dubinskih promena tržišta u regionu i na globalnom nivou, ocenjuje vodeći partner u konsultantskoj kući "Glenfield Training&Consulting", Gojko Vučinić.

Teme za vas

- Rezultati naših istraživanja pokazuju da je dve trećine anketiranih privrednika iskusilo umereno ili značajno smanjenje prihoda u prethodnom periodu, kao i da su najpopularnije eksterne mere podrške bile bespovratna sredstva po zaposlenom i moratorijum na kredite, a interne - smanjenje operativnih troškova - kaže Vučicnić za Tanjug.

Četvrtina anketiranih iskoristila je sve mere državnog paketa pomoći, a na duže staze, polovina privrednika prepoznaje prodajne aktivnosti i kanale distribucije kao oblast poslovanja koja će pretrpeti najviše promena.

Procenjeni efekti pada tražnje na globalnom nivou su u martu bili preko 200 milijardi dolara, međutim, nisu svi privredni sektori jednako pogođeni, a obzirom da je reč o procenama s početka krize, za očekivati je da će se ovaj iznos višestruko nadmašiti do kraja godine.

U ovaj zbir ulaze i sektori koji su najviše pogođeni poput turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja, ali i privredne grane telekomunikacija, farmacije, IT i zdravstvenih usluga, koji su imali rast prihoda, tako da je na "mezo" (srednjem) nivou situacija nešto razuđenija.

- Na mikro nivou, ili na nivou privrede u Srbiji, jasno zaključujemo da su i na sektorskom nivou kompanije imale različite efekte, koji su dosta zavisili od odluka menadžmenta u kriznoj situaciji i odabranih poslovnih taktika. Prema rezultatima naših istraživanja, tek 15 odsto privrednika je imalo pripremljene formalne planove za kriznu situaciju, dok je 68 posto osetilo pad prihoda - kaže Vučinić.

Smatra da se u tako zaoštrenim okolnostima, jasno profilišu privrednici koji su uspešno primenili neposredne kratkoročne mere, preduzete u cilju neposredne odbrane i očuvanja osnovnih resursa i likvidnosti.

To im je omogućilo da se, nakon konsolidacije odbrane, koncentrišu na ofanzivu i kako bi povratak tražnje dočekali spremni i jači, a na srednji rok prilagodili sopstveni biznis model izmenjenoj realnosti.

- I tu se, zapravo, pravi sva razlika, i upravo su primenjene menadžment odluke u ovih sto dana presudno uticale i na efekte krize na nivou pojedinačnih kompanija - rekao je Vučicnić.

(Telegraf Biznis/Tanjug)